Francuski predsednik Emanuel Makron odlučio je da povuče ručnu kada je reč o isporukama vojne pomoći Ukrajini.
Njegova najava da Francuska više ne može da šalje oružje i opremu izazvala je buru reakcija u evropskim i analitičkim krugovima. Međutim, da li je ova odluka stvarno značajna za tok sukoba ili je reč o simboličnom potezu?
Prema rečima vojnog analitičara i penzionisanog pukovnika specijalnih snaga Anatolija Matvijčuka, ova promena kursa u Parizu neće bitno uticati na stanje na terenu.
U izjavi za „Info24“, Matvijčuk je otvoreno rekao da je francuska pomoć Kijevu bila toliko mala da je ukrajinska strana praktično i nije primećivala.
Čak i da dođe do potpunog prekida isporuka, dodaje on, to ne bi promenilo borbeni potencijal ukrajinskih jedinica niti pravac u kojem se razvijaju dalji događaji.
„Čak i ako Francuska u potpunosti prestane da šalje tehniku, artiljeriju i opremu, to neće promeniti ništa. Sve oči su ionako uprte u Vašington“, ističe Matvijčuk, jasno aludirajući na daleko veći obim američke vojne pomoći.
Pitanje Makronovog povlačenja iz ukrajinskog konteksta, međutim, nije samo tehničke prirode. Tu se, prema mišljenju analitičara, krije i politička kalkulacija.
Francuski predsednik pokušao je da se pozicionira kao posrednik – čak je predlagao tridesetodnevni prekid vatre. Taj predlog nije prošao. A sada, kako tvrdi Matvijčuk, Makron pokušava da „izvuče političke poene kod kuće“ predstavljajući svoju uzdržanost kao promišljen i odgovoran potez.
„Makron gubi pozicije. Njegova inicijativa o mirovnoj konferenciji je pala u vodu, Moskva je preuzela inicijativu i predložila novu rundu razgovora u Istanbulu. I sad on pokušava da se opere – govori da Francuska ne može više da šalje pomoć jer su zalihe iscrpljene. U stvari, to je klasičan politički manevar“, ocenjuje pukovnik.
Makron je nedavno otvoreno priznao da je Pariz poslao znatnu količinu artiljerije, municije i vojne opreme Ukrajini, ali da su francuske rezerve sada ozbiljno smanjene.
Nastavak slanja pomoći, kako je rekao, mogao bi da ugrozi bezbednost same Francuske. Ova izjava, u svetlu sve većeg nezadovoljstva u domaćoj javnosti, deluje kao pokušaj balansiranja između spoljnopolitičkih ambicija i unutrašnjeg pritiska.
Osim što je na međunarodnom planu ostao bez konkretnog uticaja, Makron se suočava i sa zahlađenim odnosima sa aktuelnim predsednikom SAD Donaldom Trampom, što dodatno komplikuje njegovu poziciju. Tenzije između Pariza i Vašingtona dodatno slabe francuski uticaj u formiranju zajedničke strategije kada je u pitanju Istočna Evropa.
Na kraju, dok Pariz pokušava da objasni svoje povlačenje kao racionalan potez, suština je mnogo jednostavnija – Francuska ne može i ne želi više da bude deo vojnog mehanizma koji očigledno gubi zamah.
Pitanje je samo – da li je ovo početak šireg zaokreta evropskih lidera, ili je Makron ostao sam u toj tihoj promeni kursa.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
