Mirotvorstvo francuskog predsednika Makrona u susretu sa kineskim liderom Si Đinpingom je sasvim neiskreno, jer ne poziva na promenu pozicije EU kao strane u ukrajinskom sukobu, već samo na pritiskanje Rusije.
Pri tom je, praktično, zatražio povlačenje američkog nuklearnog oružja iz Evrope, očigledno nesvestan onoga što je izgovorio.
To za Sputnjik kaže profesorka Fakulteta političkih nauka (FPN), dr Dragana Mitrović, stručnjak za Kinu posle susreta dva predsednika u Pekingu.
Makronov poziv da nuklearne sile ne smeju da raspoređuju svoje nuklearno naoružanje van svojih granica, ocenila je kao neuspešan pokušaj kritike Belorusije gde bi tokom godine trebalo da bude stacionirano rusko nuklearno oružje.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
„On, iako to nije želeo, očigledno nije ni svestan šta govori. To onda znači da on poziva i da nuklearno naoružanje SAD treba da bude povučeno iz evropskih država i da se vrati u matičnu državu, dakle u SAD. Mnogo toga što je Makron rekao nema nikakvu moralnu težinu zbog toga što je zasnovano na neistinama i na pogrešnoj politici koju vodi ne samo njegova država nego Evrospka unija u celini, kao i drugi američki saveznici, uključujući i one u Aziji i na Pacifiku“, zaključila je Mitrovićeva.
[adsenseyu1]
Nakon razgovora sa Makronom Si je izjavio da je Kina spremna da zajedno sa Francuskom pozove svetsku zajednicu da što pre obnovi mirovne pregovore između strana u ukrajinskoj krizi i to u skladu sa Poveljom UN, ali i uzevši u obzir legitimne bezbednosne interese svih strana.
Makron bi da Peking „urazumi Rusiju“
Kineski lider je, takođe, apelovao na međunarodnu zajednicu da ne dozvoli upotrebu nuklearnog oružja i napade na civilne nuklearne objekte u kontekstu ukrajinske krize. Uz protivljenje Francuske raspoređivanju nuklearnog oružja van teritorije zemlje koja ga poseduje, Makron je pozvao Sija da „urazumi Rusiju“ jer je, kako je rekao, situacija u Ukrajini zadala udarac stabilnosti u svetu i stavila je tačku na višedecenijski mir u Evropi.
Po oceni Mitrovićeve, ono što je vidno je da Kina ne menja svoj stav, da poziva na pregovore i saglasna je da se oni obnove, da budu nastavljeni, a sa druge strane da se uzmu u obzir legitimni interesi svih strana. Peking, takođe, poziva da se ozbiljno radi na izgradnji uravnotežene i održive evropske bezbednosti, a to znači da takva bezbednost nije moguća bez uključivanja Rusije i bez saradnje sa Rusijom, kaže Mitrovićeva.
[adsenseyu4]
Zaneo se
Kada je Makron u pitanju, ona se nije libila kritike.
„Francuksi predsednik Makron prilično se zaneo pričajući o nekakvom višedecenijskom miru u Evropi, koji je navodno Rusija narušila time što je napala Ukrajinu. Zaboravio je da je njegova zemlja zajedno sa drugim članicama NATO-a izvršila agresiju na jednu suverenu evropsku zemlju, SR Jugoslaviju, mimo odobrenja Sveta bezbednosti UN i parlamenta njegove kao i ostalih zemalja“, 3:26 ističe naša sagovornica.
To naknadno mirotvorstvo i lamentiranje nad evropskim mirom i bezbednošću ne čini se, kako smatra, nimalo iskrenim.
Po njenoj oceni, poziv Makrona Kini da „urazumi Rusiju“ nije nešto što može mnogo da doprinese i što deluje uravnoteženo, jer, kako objašnjava, zaslepljenost i stav EU, koja se uključila u ukrajinski sukob, je mnogo nerazumnije od ponašanja Rusije. Takva Makronova retorika govori da su u EU daleko od toga da shvataju propast politike u koju su toliko mnogo uložili, ističe profesorka FPN-a.
„EU se krajnje kompromitovala svojom ulogom u ukrajinskom sukobu i ona tu nikako nije neutralna strana i njena mirotvoračka pozicija je veoma upitna. Pogotovo što ona ne poziva na otklon vlastite pozicije, na njenu promenu, nego samo retorički agresivno nastavlja da vrši pritisak na rusku stranu“, dodaje Mitrovićeva.
Ništa od nezavisnosti EU
Po njenoj oceni, s obzirom na ono što se trenutno dešava na bojištu i na uzroke koji su doveli do ovog rata, jasno je da takvo pozivanje ne može da da nikakav rezultat, da u EU još nisu spremni da prihvate propast svog ponašanja i svog projekta u ukrajinskom ratu.
Dobar poznavalac Kine smatra da od nekakve strateške nezavisnosti EU, što je želja Pekinga, gotovo ništa nije ostalo.
Kina uporno poziva EU da se odmakne od SAD, ne samo iz potrebe da doprinese multipolarnom svetu, jer oni EU i dalje smatraju posebnim polom u globalnim odnosima. Drugi razlog je što je, kako ona kaže paradoksalno, da Kina jako dobro razume ono što mnogo evropskih lidera ne razume, da je trenutna pozicija EU suprotna interesima SAD.
Slepi sledbenici SAD
To slepo praćenje američkih interesa, kako su Kinezi u jednom autorskom tekstu pred Makronovu posetu naveli, vodi EU u ćorsokak jer je politika SAD, koje su spremne da svakoga žrtvuju zarad očuvanja svoje hegemonije, osuđena na propast upravo zato što se svet promenio, kaže Mitrovićeva. I što je veći ulog u jedan propao poduhvat to je, kako smatra, veći gubitak.
Da je mirotvorstvo Makrona i drugih EU lidera neiskreno jasno je posle dodatnog jačanja naoružavanja Ukrajine i nakon prijema Finske u NATO što će, po reakciji iz Moskve, biti dodatni bezbednosni izazov za Rusiju. A to, kaže Mitrovićeva, već zaoštrava situaciju u tom delu Evrope.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Mira Kankaraš Trklja (Sputnik)
