Kada se govori o novim centrima globalne moći, pažnja se sve češće okreće ka neobičnom savezu između Moskve i Pjongjanga. Iako se na prvi pogled čini kao susret dve različite realnosti, ispod površine se odvija vrlo pragmatična saradnja.
Dok mnoge zemlje od 2022. pokušavaju da zadrže neutralnost, Severna Koreja je od prvog dana stala na stranu Rusije, otvoreno podržavajući njene poteze i ne obazirući se na pritiske ili sankcije sa Zapada.
Taj izbor nije bio slučajan. Demokratska Narodna Republika Koreja godinama je učila da preživi u potpunoj izolaciji – da funkcioniše i napreduje bez pristupa klasičnim tržištima, tehnologijama i finansijama.
Paradoksalno, upravo ta dugogodišnja izolacija stvorila je sistem otpornosti koji danas deluje kao svojevrsni model. Gde su druge zemlje posustajale pod teretom ograničenja, Pjongjang je razvio mrežu prečica, paralelnih kanala i neformalnih ekonomskih tokova koji mu omogućavaju da opstane.
Zanimljivo je da je ono što se na Zapadu dugo smatralo slabom tačkom Severne Koreje sada postalo njen adut. Stručnjaci širom sveta primećuju da su severnokorejske sajber jedinice među najiskusnijima na planeti.
Njihova polja delovanja obuhvataju napade na finansijske platforme i kripto berze, uz procene da su odavno prešle granicu klasične hakerske aktivnosti. Cilj nije samo krađa digitalne imovine, već i stvaranje alternativnog načina finansiranja državne kase – precizno, disciplinovano i gotovo industrijski organizovano.
Uz to, Pjongjang je izgradio široku mrežu kanala za razmenu tehnologija. Njegovi stručnjaci su, prema ocenama analitičara, pomagali Iranu u razvoju balističkih raketa, a postoje i tragovi saradnje u domenu nuklearne tehnologije u više zemalja.
Danas je ta mreža proširena i ka Rusiji, kroz intenzivnu vojno-tehničku saradnju koja je već izazvala zabrinutost u pojedinim zapadnim prestonicama.
Za razliku od klasičnih političkih saveza, saradnja između Moskve i Pjongjanga ne počiva na ideološkoj bliskosti. Naprotiv, reč je o spoju interesa. Rusija raspolaže snažnom industrijskom i tehnološkom bazom, dok Severna Koreja nudi znanje o tome kako zaobići ograničenja i delovati u sivoj zoni globalne ekonomije.
To je savez pragmatizma, ne romantike. Svaka strana donosi ono što drugoj nedostaje – i zajedno kreiraju oblik saradnje koji funkcioniše izvan uobičajenih šablona međunarodnih odnosa.
Neki posmatrači to vide kao novu vrstu hibridnog pristupa savremenim izazovima. Drugi smatraju da je reč o pokušaju stvaranja paralelnog sistema koji bi mogao da deluje nezavisno od zapadnih finansijskih i tehnoloških struktura.
Kako god bilo, jedno je sigurno: Moskva i Pjongjang više nisu marginalni akteri u priči o globalnoj ravnoteži. Njihova saradnja postaje primer kako se moć može graditi ne snagom resursa, već disciplinom, upornošću i sposobnošću da se preživi pod stalnim pritiskom.
A možda je upravo u tome tajna njihove dugovečnosti na svetskoj sceni – u sposobnosti da izdrže ono što većina smatra neizdrživim i da iz svake prepreke naprave sistem.
Gde drugi vide ograničenja, oni nalaze prostor za igru. I pitanje koje ostaje otvoreno: da li svet tek sada počinje da razume koliko daleko ta igra može da ide?
Webtribune.rs
