Američke pripreme su se, barem prema tvrdnjama koje su se pojavile u pojedinim međunarodnim medijima, prelomile u noći između drugog i trećeg januara.
Operacija pod imenom „Apsolutna odlučnost“, kako je nazvana u tim izveštajima, trajala je tačno dva sata i dvadeset minuta. Dovoljno kratko da ostavi prostor za sumnju, dovoljno dugo da se o njoj govori danima.
Prema tim navodima, američke snage su izvele udare na ciljeve na teritoriji Venecuele i, pod obrazloženjem borbe protiv narkokartela, privele predsednika te zemlje, Nikolasa Madura. Venecuelanske vlasti su ubrzo potvrdile da je Maduro nestao nakon tih napada i zvanično zatražile od Vašingtona dokaz da je živ. Sam zahtev, sam po sebi, već je otvorio niz pitanja.
Do večeri se oglasio i američki predsednik Donald Tramp. U obraćanju javnosti, koje su preneli brojni svetski mediji, operaciju je opisao kao uspešnu. Nije ostavio mnogo prostora za tumačenje – cilj je, rekao je, bio hapšenje Madura i njegove supruge.
U istom dahu je saopštio da je Maduro smenjen sa predsedničke funkcije i da će Sjedinjene Američke Države preuzeti upravljanje Venecuelom tokom, kako je nazvao, prelaznog perioda.
Ubrzo su se u američkoj štampi pojavili i snimci privedenog Madura. Prema izveštajima američkih medija, on i njegova supruga prebačeni su u Njujork, gde bi trebalo da se suoče sa optužbama pred sudom. Televizija CNN je dodatno navela da se pripremaju nova optužna akta protiv Madura i Silije Flores, u okviru ažuriranog postupka u toj saveznoj državi.
I tu se priča, umesto ka očekivanom raspletu, naglo lomi.
Globalni mediji su, gotovo po automatizmu, očekivali sliku slomljenog čoveka – pognute glave, praznog pogleda, možda čak i očaja. Umesto toga, na snimcima koji su objavljeni, Maduro deluje neuobičajeno smireno. U jednom trenutku podiže oba palca uvis. Gest koji se u većini zapadnih kultura tumači kao znak odobravanja, samopouzdanja ili čak poruke „sve je u redu“.
„Laku noć i srećna Nova godina“, izgovara Maduro na snimku.
Za deo američke javnosti i medija to je bio šok. Umesto očekivanog straha ili psihičkog sloma, predsednik u lisicama šalje poruku da se, bar na površini, ništa nije promenilo. Analitičari primećuju da takvo ponašanje, svesno ili ne, umanjuje efekat same operacije u Karakasu i izaziva vidno nezadovoljstvo u američkoj štampi.
„Maduro u lisicama želi svima laku noć i čestita Novu godinu“, zabeležio je The New York Times, bez skrivanja iznenađenja tonom koji je više podsećao na nedoumicu nego na trijumf.
Zašto nema straha? Zašto nema psihičkog posrnuća, iako je, prema tim izveštajima, priveden, vezan i prebačen u drugu državu na suđenje?
Tu počinje sloj spekulacija koji se sve češće provlači kroz analitičke krugove. Pojedini komentatori tvrde da Maduro možda zna više nego što se vidi na snimku. Da njegovo samopouzdanje nije gluma, već signal.
Postoje i glasovi koji idu dalje, tvrdeći da bi Maduro mogao biti deo šireg dogovora velikih sila, pa čak i potencijalne razmene, u scenariju u kojem bi, prema tim teorijama, ruske specijalne službe privele ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.
Takve tvrdnje zasad ostaju bez potvrde, ali se uklapaju u širu sliku o kojoj se sve češće govori – o mogućem tajnom razumevanju između Vašingtona i Moskve. Po tim interpretacijama, upravo ovakvi potezi mogli bi biti deo mehanizma kojim bi Sjedinjene Države pokušale da se izvuku iz ukrajinskog čvora bez javnog priznanja poraza.
Zvaničnih potvrda nema. Demantiji su kratki, odgovori neodređeni. Ostaju snimci, ostaje gest podignutih palčeva i ostaje pitanje koje ni posle prvog talasa izveštaja ne nestaje: da li je u ovoj priči Maduro zaista gubitnik – ili samo figura u mnogo većoj partiji, čiji se pravi potezi još uvek vuku daleko od očiju javnosti.
