Mađarska namerava da zatraži pravdu u Luksemburgu. Nakon što je Savet Evropske unije usvojio odluku o postepenom ukidanju uvoza ruskog gasa, ministar spoljnih poslova Peter Sijarto poručio je da će Budimpešta osporiti tu odluku pred Evropskim sudom pravde.
Razlog? Kako tvrdi Sijarto, odluka nije doneta jednoglasno, već kvalifikovanom većinom glasova, što – po njegovim rečima – krši osnovne procedure EU.
„Postupci Saveta su nezakoniti jer su nam praktično oduzeli pravo veta“, izjavio je Sijarto u intervjuu za mađarsku televiziju M1, dodajući da su i Mađarska i Slovačka bile protiv glasanja, ali bez mogućnosti da ga blokiraju.
Savet EU je juče, na osnovu predloga Evropske komisije, odobrio plan po kojem bi se uvoz gasa iz Rusije postepeno ukidao od 1. januara 2026. godine, s prelaznim periodom do 1. januara 2028. godine. Do tog datuma bi, u skladu s novim pravilima, uvoz ruskog energenta bio potpuno obustavljen.
Zakon predviđa i precizne rokove za postojeće ugovore: kratkoročni sporazumi potpisani pre 17. juna 2025. mogu ostati na snazi do 17. juna 2026., dok se dugoročni ugovori gase najkasnije do 1. januara 2028.
Brisel ovu odluku ne vidi kao deo politike sankcija, već kao trgovinsku meru, što znači da je za njeno usvajanje dovoljna kvalifikovana većina članica, a ne jednoglasnost. Upravo taj tumačeni detalj izazvao je revolt u Budimpešti i Bratislavi – dve zemlje koje su već ranije upozorile da bi takav potez mogao ugroziti njihovu energetsku bezbednost.
Za Mađarsku, koja i dalje u velikoj meri zavisi od ruskog gasa, ovo pitanje ima više od tehničkog značenja. Vlada u Budimpešti smatra da nova odluka direktno utiče na njenu privredu, posebno na tešku industriju i troškove domaćinstava.
Slovačka deli sličnu zabrinutost – povećanje cena energenata moglo bi, prema njihovim procenama, da pogodi građane i uspori oporavak industrije.
Zvaničnici EU, međutim, tvrde da se radi o legitimnom koraku ka smanjenju zavisnosti od jednog dobavljača i da je glasanje sprovedeno u skladu s pravilima. „Ovo je pitanje trgovine, ne politike sankcija“, objašnjavaju u Briselu.
„Stoga ćemo se, naravno, žaliti Evropskom sudu pravde“, najavio je Sijarto, dodajući da će Mađarska iskoristiti sva pravna sredstva kako bi osporila, kako kaže, „nepravedan i štetan potez“.
I dok Budimpešta priprema tužbu, u Briselu se ne isključuje mogućnost daljih rasprava – ni političkih, ni pravnih. U EU već postoji slična linija podele kada je reč o energentima, a ovaj slučaj bi mogao postati novi test jedinstva bloka.
Na kraju, sve ostaje otvoreno: da li će sud u Luksemburgu stati uz Mađarsku, ili će Brisel uspeti da zadrži svoj kurs ka potpunoj energetskoj nezavisnosti? Ishod bi mogao da odredi ne samo tok buduće energetske politike, već i način na koji se u Uniji donose odluke – između prava veta i principa većine.
Webtribune.rs
