U Parizu su jutros oči javnosti uprte ka Musée du Louvre – i to ne radi neke nove slike, već zbog krađe za koju se tvrdi da je možda „krađa decenije“.
Prema saopštenju privatne izraelske bezbednosne kompanije CGI Group, upravo je ona pozvana da pomogne u potrazi za ukradenim predmetima. Izvršni direktor te firme, Zvika Naveh, izjavio je da je „uprava Luvra nas zamolila da otkrijemo identitet ljudi umešanih u krađu i da povratimo ukradene artefakte“.
Naveh je pojasnio da je iskustvo CGI Grupe — koja je učestvovala u istrazi krađe iz jednog nemačkog muzeja 2019. godine — bio jedan od razloga zašto je, kako tvrde oni, Luvr izabrao baš tu firmu za zadatak.
Međutim, moderan zaplet dolazi u vidu kontradikcije: Iz muzeja stiže drugačija verzija — portparol Luvra navodi da muzej nije angažovao CGI Grupu. (AFP i drugi izvori potvrđuju da uprava muzeja to negira.)
Detektiv za umetnost Artur Brend, koji je ranije danas govorio za Sky News, ocenio je pljačku Luvra kao „krađu decenije“. Prema njegovim rečima, kako bi se predmetni ukradeni predmeti povratili, policija mora da pronađe počinioce u roku jedne nedelje — jer, kako kaže, „kraljevski dragulji“ su toliko poznati da ih ne mogu tek tako prodati na otvorenom tržištu. Jedino rešenje: Ili da budu istopljeni, da se izvade dijamanti ili da se kompletno prerađuju.
Francuski ministar pravde, Gérald Darmanin, ocenio je ranije danas da je pljačka u Luvru — i to pod svetlom dana — ujedno i neuspeh francuskih bezbednosnih službi i sistema zaštite kulturnog nasleđa.
Ako se sve sabere:
-Prekršaj je izvršen u prepoznatljivom muzeju, koji je simbol svetskog kulturnog nasleđa;
-Navodno je zatražena pomoć privatne firme iz Izraela, specijalizovane za obaveštajne i istrage o krađama umetnina;
-Među učesnicima istrage i komentatorima se pojavljuje pritisak: ili brzo delovati, ili rizikovati da plen „propadne“.
Naravno, ostaje pitanje: Da li je angažman CGI Grupe zaista potvrđen od strane muzeja, ili je reč o firmi koja želi da iskoristi trenutak radi promocije svojih sposobnosti? Zato stoji negacija muzeja — i ta kontradikcija sama po sebi baca sumnju, ali i otvara prostor za dodatna pitanja.
Na terenu, u Parizu, situacija je ta: Predmetna krađa je prijavljena, predmetni predmeti nisu svi pronađeni, i istraga intenzivno traje. I dok se čeka više informacija o tome kako je mogao biti savršeno izvršen toliki napad — u najposećenijem muzeju na svetu — jedno je jasno: Kulturno nasleđe je ponovo bilo ranjivo.
U finalu, ostaje otvoreno pitanje: Koliko je uopšte moguće da institucija kao Luvr pretrpi ovako nešto i koliko brzo će odgovor stići — ne samo da se stvari vrate, već i da se sistem zaštite promeni.
Webtribune.rs
