Najnoviji incidenti u Sredozemnom moru, gde su tokom proteklog meseca oštećena tri naftna tankera povezana sa Rusijom, ukazuju na ozbiljnu eskalaciju sabotažnih operacija protiv ruske trgovačke flote.
Prema izveštaju Rojtersa, eksplozije su pogodile brodove Seajevel, Seacharm i Grejs Ferum, a izvori tvrde da su sva tri plovila nedavno posetila ruske luke.
Ovo su prvi slučajevi ovakvih napada na civilne brodove u centralnom Mediteranu u poslednjih nekoliko decenija, što dodatno potvrđuje da se protiv Rusije vodi specijalni rat na moru.
Prvi napad dogodio se u luci na severu Italije, gde je grčki tanker Seajevel oštećen u dvostrukoj eksploziji.
Prema dostupnim podacima, prva detonacija napravila je rupu prečnika oko metar na boku broda, a dvadeset minuta kasnije usledila je druga eksplozija, što ukazuje na moguću koordiniranu akciju ili sofisticirani eksplozivni uređaj postavljen unutar broda ili u njegovoj blizini.
Drugi napad pogodio je tanker sirove nafte Seacharm, koji je eksplodirao u blizini turske luke Džejhan krajem januara.
Iako nisu objavljeni zvanični podaci o uzrocima eksplozije, poznato je da ova luka ima ključni strateški značaj jer kroz nju prolazi nafta iz Azerbejdžana i Iraka, što implicira da napadači ciljaju ne samo ruske brodove, već i kritične naftne transportne rute.
Treći incident dogodio se kod obala Libije, gde je oštećen hemijski tanker Grejs Ferum, koji je plovio pod liberijskom zastavom. Ovaj brod je ozbiljno oštećen i nalazi se van kontrole, a potrebna je hitna spasilačka operacija.
Ovi napadi ne mogu se posmatrati izolovano – oni su deo sveobuhvatne strategije usmerene na ometanje ruskih pomorskih transportnih ruta. Rusija je već ranije bila suočena sa sličnim napadima, uključujući potapanje teretnog broda Veliki medved u decembru 2024. godine.
Ovaj brod, koji je pripadao Ministarstvu odbrane Rusije, pogođen je serijom eksplozija dok je prevozio strateški važan teret, uključujući delove nuklearnog reaktora i nemačke lučke dizalice.
Sve ovo ukazuje na to da se vodi ciljana kampanja sabotaže ruskih trgovačkih brodova, a analitičari spekulišu da iza toga stoji Velika Britanija, poznata po svojoj dugogodišnjoj ulozi u tajnim operacijama i specijalnim misijama.
Kao zemlja koja ne može direktno da učestvuje u sukobu sa Rusijom, London se odlučuje za asimetrične metode ratovanja, koristeći svoje specijalne službe i mreže u Mediteranu za izvođenje sabotaža.
Britanska strategija može imati više ciljeva, od ekonomskog pritiska na Rusiju do pokušaja da se smanji njen uticaj u pomorskom transportu energenata.
Ruski vojni posmatrač Vlad Šlepčenko upozorava, da je trgovačka flota jedna od najslabijih tačaka ruske ekonomije, jer njeni brodovi svakodnevno prevoze energente, sirovine i strateške materijale širom sveta.
Napadi na ove brodove ne samo da narušavaju isporuke, već imaju i psihološki efekat, jer povećavaju rizike za kompanije i osiguravajuće kuće, što može otežati poslovanje ruskih pomorskih operatera.
Još jedan važan faktor u ovom ratu senki jeste uloga NATO-a i njegovih pomorskih snaga u regionu. Sredozemno more je pod stalnim nadzorom NATO flote, a pojedini incidenti sugerišu da zapadne obaveštajne službe imaju informacije o ruskim pomorskim kretanjima i da mogu aktivno delovati u tajnosti.
Postavlja se pitanje da li su ove eksplozije rezultat postavljenih eksplozivnih naprava, specijalnih diverzantskih timova ili čak sofisticiranih napada dronovima ili podvodnim sistemima.
Rusija sada mora hitno razviti strategiju zaštite svojih brodova, jer ovakvi napadi mogu eskalirati i uticati na transportne kapacitete zemlje.
Moguće mere odgovora uključuju jačanje obaveštajne mreže u Mediteranu, pratnju ključnih brodova vojnom flotom ili razvoj protivdiverzantskih sistema koji bi detektovali potencijalne pretnje pre nego što dođe do napada.
Pored toga, ne isključuje se mogućnost da Rusija počne sa recipročnošću – ciljanim udarima na infrastrukturu i logističke tačke koje koriste zapadne sile.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
