Analitičari Dragomir Anđelković i Boris Varga sumnjaju da bi Rusija pristala da učestvuje kao jedna strana u pregovorima Beograda i Prištine. Anđelković kaže da to ne zavisi ni od Moskve ni od Srbije, nego od onih koji vode taj proces. „Mislim da je to u ovom momentu nerealno – niti bi to Rusija tražila, niti bi EU prihvatila“, dodaje.
Srpski predsednik Aleksandar Vučić i ruski predsednik Vladimir Putin danas su se, 14. put, sreli. Vučić je izjavio, nakon današnjeg sastanka, da je u Moskvi naišao na razumevanje, iskren i prijateljski stav ruskog predsednika prema srpskom narodu i Srbiji.
[adsenseyu1]
Analitičar Dragoljub Anđelković kaže da se od početka znalo da je u pitanju sastanak o Kosovu, samo da je pitanje bilo da li će se od Rusije tražiti podrška za implementaciju nekog sporazuma do koga bi došli, ili rusku podršku ako stvari krenu u lošem pravcu. „Evidentno da smo krenuli u lošem pravcu ili je naša procena da smo nadomak nekog rešenja pogrešna“.
Anđelković pretpostavlja da je Vučić Putinu izneo šta je njegov plan, da se razgovaralo da li je Srbija spremna ili nije da prihvati podelu Kosova, da li je iko u Srbiji spreman za razmenu teritorija, u kojoj se daje „naše“ za „naše“… To su pitanja na koja Rusija očekuje odgovore, kako bi znala šta će, u slučaju takvog i takvog dogovora, Moskva da uradi ili ako ne dođemo ni do kakvog sporazuma, a tenzije se pojačavaju, kakvu pomoć možemo da dobijemo, navodi gost N1.
Govoreći o uticaju Moskve, kad je u pitanju dijalog Beograda i Prištine, Anđelković podvlači: da nema Rusije – Kosovo bi odavno bilo članica UN, ona pravom veta onemogućava da do toga dođe. Ona svojim stavom sprečava i dalja priznanja Kosova od strane zemalja koje se nalaze pod pritiskom zapadnih faktora da priznaju Kosovo, dodaje.
Konačno, ako stvari krenu u toliko lošem smeru, da dođe do sukoba, do albanskog preuzimanja severa, Srbiji je potrebna eksplicitna podrška Rusije, kaže Anđelković, dodajući da će Moskva od tog pitanja napraviti prvorazredno svetsko, što bi poboljšalo naše odbrambene pozicije i destimulisalo Albance da krene agresivnije.
„Bez Rusije, Srbija ne bi imala neki manevarski prostor da brani svoju poziciju na Kosovu i Metohiji, sa Rusijom ima za to prostor“, dodaje.
[adsenseyu1]
Rusija nije deo EU, ne učestvuje u Briselskom procesu, ali je uloga Moskve, koja je po strani, u tome da pruža podršku Srbiji tako što će da onemogući Albance da sa svojim mentorima realizuju sve što žele, pa su onda prinuđeni da pričaju sa Srbijom, dodaje.
Govoreći o nastavku dijaloga, kaže da je „na nama da odlučimo da li ćemo ovako pregovarati“, ističe.
Na pitanje da li je moguće da se u pregovore Beograda i Prištine uključe velike sile, konkretno Rusija, Anđelković kaže da to ne zavisi ni od Moskve ni od Srbije, „nego od onih koji vode taj proces“. „Mislim da je to u ovom momentu nerealno – niti bi to Rusija tražila, niti bi EU prihvatila tako nešto“, kaže gost N1.
Upitan koji su to interesi Rusije na Balkanu, Anđelković kaže – da zaštite vitalne geostrateške naftnogasne magistrale, da spreče širenje antiruskog duha i da blokiraju širenje NATO pakta.
Podseća da Srbija koristi 90 odsto ruskog gasa, a 10 odsto svog, i da čitav niz država jugoistočne Evrope nema alternativu kad je taj energent u pitanju.
S druge strane, Rusija od nas očekuje da nastavimo da, u okviru svetskih i evropskih tela, budemo protiv raznih deklaracija, rezolucija koje su protiv Moskve, navodi gost Dana uživo.
On prenosi da u Rusiji, jedan deo ruskih medija i analitičara, zagovara stav da Srbija koristi Rusiju da se cenka sa Zapadom. „Ja ne mislim da je to deo politike Srbije“, dodaje.
Na pitanje kad će, prema njegovom mišljenju, dijalog biti nastavljen, kaže da je to teško reći, da neki sastanci mogu biti zalazani, ali da je pitanje kad će doći do efektnog dijaloga. Da bi se napravio korak napred, Srbija mora da insistira na dogovorenom u Briselskom sporazumu, dodaje, ističući formiranje ZSO.
O incidentu na Gazivodama
Govoreći o upadu snaga ROSU i specijalaca kosovske policije na područje jezera Gazivode u subotu, Anđelković ističe da su Srbi imali civilnu zaštitu do 2016. koja je takve stvari efikasno sprečavala. Podsetimo, to se dogodilo zbog nenajavljene posete kosovskog predsednika Hašima Tačija severu, koji je obišao Brnjak, a zatim se provozao čamcem po jezeru.
„To je demonstracija da Priština itekako može da upadne na sever Kosova i da može u velikoj meri da nam otima. To je demonstracija ko na Kosovu i Metohiji drži pušku, a to prema rezoluciji 1244 može samo KFOR. Oni tamo ne smeju da dolaze bez saglasnosti predstavnika srpskih vlasti, čak i u slučaju elementarne nepogode, a takva saglasnot nije tražena“, ističe Anđelković.
On ocenjuje da je neko sa albanske strane želeo da pokaže da Beograd kontroliše manje toga nego što tvrdi.
Govoreći o razgraničenju, naveo je da ono podrazumeva da neke teritorije damo, ali da se postavlja pitanje da li smo spremni da za sever damo Gračanicu, Dečane i da o tome treba da se razgovara.
Varga: Vučić bi mogao da traži da Rusija više podrži proces pregovora
Analitičar Boris Varga kaže, komentarišući današnji sastanak Vučić – Putin, da je u kontekstu Kosova predsednik Srbije mogao da traži da se Rusija više umeša u taj proces, više da ga podrži… Jer nikakva korekcija granica neće moći da se izvede bez velikih sila, naročito onih koje imaju veto u SB, dodaje.
„Taj dijalog je sada sveden na regionalno-kontinentalno pitanje dobrih odnosa i integracije Srbije u EU“, ocenjuje.
Varga sumnja da će Rusija da pristane da učestvuje kao jedna strana u dijalogu. Ali, dodaje, mnogo će značiti kako će se ona odnositi po pitanju korekcije granica.
Govoreći o investicijama, kaže da je po tom pitanju ograničen domet i opseg ove posete i da Srbija ne može više da očekuje od onoga što je do sada dobila. I srpsko – ruski odnosi su došli do određenog limita, a Srbija se sa svojim savezničkim odnosom prema sankcijama Rusiji, pokazala kao lojalna.
Na ovakve posete na Zapadu može da se gleda kao na svojevsrnu nelojalnost evropskom putu, ocenjuje gost Dana uživo. I to, kako dodaje, više zbog stava da se neće uvoditi sankcije Rusiji, pa čak i zarad evrointegracija, što predstavlja neusaglašavanje sa spoljnom politikom EU.
EU traži svoj identitet, a već se naziru prve „ulaznice“ – odnosno na koji način će članice da ulaze u EU, kaže. „Videli smo na primeru Crne Gore i Makedonije – a to je ulazak u NATO… Ako niste deo Alijanse, najverovatnije nećete moći da budete deo EU, odnosno zapadnog tima“, zaključuje Varga.
Jelena Petrović (N1)
