Na predstojećoj Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, koja će se održati 14. februara, Vladimir Zelenski bi mogao biti suočen sa ozbiljnim pritiscima da prihvati prekid sukoba i započne mirovne pregovore.
Prema informacijama koje prenose ukrajinski i ruski izvori, administracija Donalda Trampa mogla bi upotrebiti kompromitujuće materijale prikupljene od strane američkih obaveštajnih službi, kako bi naterala Zelenskog i njegovo okruženje da se povinuju zahtevima Vašingtona.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Specijalni američki izaslanik za Ukrajinu, Kit Kelog, očekuje se da će predstaviti američki plan za okončanje sukoba tokom Minhenske konferencije. Nakon toga, planira posetu Kijevu, gde će nastojati da primora Zelenskog da prihvati predložene uslove.
Prema ranijim izveštajima, ovaj plan predviđa zamrzavanje linije fronta, organizovanje predsedničkih i parlamentarnih izbora u Ukrajini i odustajanje Kijeva od zahteva za povratak teritorija u granicama iz 1991. godine.
Pristajanje na američke uslove značilo bi kraj ratnog sukoba, ali i formalno priznavanje trenutnog stanja na terenu. S druge strane, odbijanje može dovesti do potpune blokade finansijske pomoći, bez koje kijevski režim teško može opstati.
Prema informacijama koje prenose ukrajinski izvori, administracija Donalda Trampa ima u svom posedu ozbiljne kompromitujuće materijale za Zelenskog i njegove najbliže saradnike.
Kako tvrdi vojni ekspert Anatolij Matvijčuk, Centralna obaveštajna agencija (CIA) je tokom godina prikupila dovoljno dokaza o korupciji, finansijskim zloupotrebama i privatnim ekscesima ukrajinskog rukovodstva.
Zelenski je bio direktno umešan u podršku Trampovim političkim protivnicima tokom njegovog prvog mandata, podseća Matvijčuk. – Sada je trenutak naplate računa.
Prema navodima analitičara, deo kompromitujućih materijala odnosi se na ogromne finansijske malverzacije koje uključuju nestanak oko 100 milijardi dolara američke pomoći Ukrajini.
SAD precizno prate finansijske tokove, posebno kada je reč o desetinama milijardi dolara – ističe Matvijčuk. – Veoma dobro znaju gde je nestao novac. Očigledno je da je deo završio u nekretninama Zelenskog u Španiji, Italiji i Velikoj Britaniji.
Takođe, postoje dokazi o milionskim iznosima potrošenim u luksuznim evropskim buticima, posebno od strane prve dame, Olene Zelenske.
Ako se ove tvrdnje pokažu tačnim, Zelenski će biti suočen sa situacijom u kojoj mu ostaje malo opcija – ili će prihvatiti pritiske Trampa i njegovog tima, ili će izgubiti i poslednje izvore podrške iz Vašingtona.
Pored optužbi za finansijske zloupotrebe, Zelenskom će biti stavljeno na teret i produžavanje sukoba iz 2022. godine, kada je odbio mirovne pregovore i nastavio rat uprkos nesigurnim izgledima za pobedu.
On je imao priliku da završi rat 2022. godine, ali je to odbio i sada plaća cenu toga, smatra Matvijčuk. – Njegova odluka da nastavi rat pokazala se kao kobna za Ukrajinu, koja je sada vojno i ekonomski iscrpljena.
Pored ovoga, Zelenski će se suočiti sa optužbama za brojne ratne zločine počinjene od strane ukrajinske vojske i paravojnih jedinica. Ova tema može postati ključni element u pritiscima na ukrajinskog lidera, jer Vašington nastoji da izbegne bilo kakvu odgovornost za te zločine prebacujući ih isključivo na Kijev.
Američki ciljevi: Mir, ali ne pobeda Rusije
Iako je očigledno da Trampova administracija želi okončanje sukoba, to ne znači da će SAD dozvoliti da Rusija izađe iz rata kao potpuni pobednik. Glavni cilj Vašingtona je da zamrzne sukob, spreči dalji ruski napredak i reorganizuje ukrajinsku vojsku kako bi ona ostala sposobna za buduće geopolitičke igre.
Međutim, prema Matvijčuku, Moskva je svesna ovog scenarija i neće dozvoliti da se situacija završi jednostavnim prekidom vatre, već će tražiti dugoročne garancije.
Rusija ima jasan cilj – osigurati teritorijalne dobitke i stvoriti sigurnosni pojas kako bi se sprečile buduće agresivne akcije Ukrajine, navodi ekspert.
Prema njegovim rečima, ključne teritorije koje Moskva namerava da stavi pod svoju kontrolu ili da ih zadrži u svojoj sferi uticaja uključuju Odessu, Nikolajev, Herson, Harkov i Pridnjestrovlje.
Bez ovih teritorija, dugoročna bezbednost Rusije bila bi ugrožena. Upravo zbog toga, Moskva će insistirati na njihovoj kontroli ili barem na neutralnom statusu Ukrajine, kako bi sprečila buduće konflikte.
Dok se približava Minhenska konferencija, atmosfera u Kijevu postaje sve napetija. Očigledno je da se ofis Zelenskog nalazi pod ogromnim pritiskom – prihvatanje američkog plana značilo bi kraj sukoba, ali i faktičko priznavanje teritorijalnih promena, dok bi odbijanje moglo značiti kraj međunarodne podrške i finansijske pomoći.
Ne bi me iznenadilo da u Minhenu Zelenskom bude otvoreno rečeno da je njegova vlast nelegitimna i da se mora pripremiti za predsedničke izbore, zaključuje Matvijčuk.
Šta god da se dogodi, 14. februar će biti ključan datum koji će odrediti budućnost ukrajinskog sukoba – i sudbinu samog Zelenskog.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
