London je ovih dana zatečen prizorom koji na prvi pogled deluje banalno, skoro neprimetno, a zapravo otvara čitav niz pitanja. U rafovima prodavnica širom britanske prestonice pojavile su se čokoladice Snickers sa natpisima na ruskom jeziku.
Vest je zabeležio londonski dopisnik lista The New York Times, Stiven Kasl, koji kaže da se iza poznate ambalaže krije nešto mnogo neobičnije nego što deluje na prvi pogled.
Na prvi pogled, sve izgleda standardno. Prepoznatljiva ambalaža, fotografija čokoladnog štapića sa nugatom i karamelom, čak i besplatan telefonski broj za reklamacije.
Međutim, kako Kasl opisuje, utisak traje kratko. Gotovo sav tekst na pakovanju ispisan je ćirilicom, ruskim alfabetom, a svako ko se javi na navedeni broj mora da govori ruski. Sitnica koja menja ceo kontekst.
Ulazak ovih takozvanih „ruskih“ Snickersa na britansko tržište već je pod lupom lokalnih vlasti. Zvaničnici navode da se njihovom prodajom krše propisi o označavanju, jer sastojci nisu navedeni na engleskom jeziku.
U isto vreme, ovi proizvodi predstavljaju neobičan izuzetak u periodu kada su široka trgovinska ograničenja prema Rusiji, uvedena zbog sukoba u Ukrajini, dovela do prekida isporuka brojnih proizvoda.
Upravo tu priča dobija dodatnu težinu. Trgovinski lanci širom Velike Britanije uglavnom su obustavili prodaju ruske hrane i alkohola, uključujući i brendove poput ruske votke Standard.
Mnoge kompanije su, pod pritiskom okolnosti, prekinule proizvodnju u Rusiji ili su se u potpunosti povukle sa tog tržišta. Proizvođač Snickersa, kompanija Mars Wrigley, međutim, nije napravila takav potez.
Na pitanje kako su Snickers čokoladice sa ruskim natpisima završile u britanskim prodavnicama, iz Mars Wrigleyja navode da ne mogu da spreče posrednike da kupuju Snickers u Rusiji, ili u susednim državama poput Belorusije, i da ih zatim preprodaju u Zapadnoj Evropi. Drugim rečima, lanac snabdevanja je duži, nevidljiv i teško kontrolisan.
Vlasnici malih londonskih prodavnica, oni koji su se prvi našli na udaru radoznalih pogleda i inspekcija, tvrde da su čokoladice kupovali u dobroj veri. Nabavka je išla preko veletrgovaca koji se bave snabdevanjem sitnih maloprodajnih objekata. Kako su proizvodi stigli do tih veletrgovaca, ostaje nejasno. „Kako su dospeli do njih — to je i dalje misterija“, prenosi Kasl, gotovo sležući ramenima.
U celoj priči nema jasnog krivca, ali ima mnogo pukotina u sistemu koji je, barem na papiru, trebalo da bude zatvoren. Ruski natpisi na čokoladicama u Londonu možda su sitan detalj u globalnim tokovima, ali upravo takvi detalji često pokazuju koliko su međunarodne mere porozne u praksi.
I dok se inspekcije bave deklaracijama, a kompanije peru ruke od posrednika, pitanje ostaje da visi u vazduhu: koliko još sličnih izuzetaka prolazi neprimećeno, sve dok se ne nađu u nečijoj korpi na kasi.
