Procenjuje se da je ovo biće bilo živo između 1200. i 1280. godine. Daljim iskopavanjem nalazišta se nije došlo ni do kakvih dodatnih otkrića, što zaista postavlja pitanje: gde je ostatak skeleta?
[adsenseyu2]
Priča o lobanji sa Silanda nije preterano stara. Lobanja je otkrivena 2007. godine u malom gradu Olstik na danskom ostrvu Siland. Otkrio ju je čovek koji je unajmljen da zameni cevi na izvesnom posedu.
Na početku se mislilo da je u stvari u pitanju lobanja konja, pošto je prethodni vlasnik poseda bio mesar i prodavao konjsko meso. Tek kada je lobanja malo bolje očišćena, otkriveno je da lobanja ipak nije konjska.
Na početku su novine slabo prenosile ovo otkriće. Pokušaj prve ozbiljne studije se dogodio 2010. godine. Naučnici sa Koledža za veterinu su detaljnije pogledali lobanju i utvrdili da ne znaju kojoj vrsti ona pripada. Jedino što su zaključili jeste da lobanja podseća na lobanju sisara, ali da se ne uklapa u Lineovu taksonomiju zbog „određenih osobina“.
[adsenseyu4]
Pošto nije bilo nikakvog napretka, lobanja je prosleđena Nils Bor institutu u Kopenhagenu. Naučnici tog instituta takođe nisu uspeli da dođu do detalja o poreklu lobanje, ali su došli do jednog ključnog otkrića. Testiranje ugljenikovim izotopom je otkrilo da je lobanja stara skoro hiljadu godina.
Procenjuje se da je ovo biće bilo živo između 1200. i 1280. godine. Daljim iskopavanjem nalazišta se nije došlo ni do kakvih dodatnih otkrića, što zaista postavlja pitanje: gde je ostatak skeleta?
Priča se da je lobanja pronađena u cevima. Možda je lobanju na tom mestu ostavio neko u protekloj deceniji. Neki kažu da lobanja potiče iz Pariza, Minhena, pa možda i sa Balkana. Lokalni stanovnici pominju izvestan neolitski klan koji sebe naziva Red Pegazovog svetla.
Navodi se da oni čuvaju razne predmete od većeg značaja, te da su čuvali i ovu misterioznu lobanju. O ovom klanu se ne zna mnogo, osim da je osnovan 1350. godine i da su među njegovim članovima bili Vilijem Šekspir, H.G. Vels i Tomas Džeferson.
Kada se lobanja iz Silenda uporedi sa prosečnom ljudskom lobanjom, odmah se uočavaju značajne razlike. Pored toga što je veća, lobanja iz Silenda ima i veće očne šupljine, koje imaju drugačiji oblik. Nozdrve su manje kod ove lobanje, a brada je uža. Lobanja iz Silenda je takođe glatka na dodir, što možda ukazuje na to da se ovo biće naviklo na hladnije okruženje, pa možda čak i noćno bivstvovanje.
Kako istraživanja dalje odmiču, sve veći broj ljudi je ubeđen da je u pitanju lobanja vanzemaljskog bića koje je preminulo pre skoro milenijum i ostalo ostavljeno na Zemlji iz bilo kojeg razloga. Možda je to lobanja predstavnika kolonista sa neke udaljene planete? Kada bi se pronašao ostatak skeleta, možda bi postojala mogućnost da se dođe do odgovora, a možda bi se postavila i nova pitanja.
Webtribune.rs
[adsenseyu1]
