Litva je pokušala da nanese štetu Rusiji, ali se vrlo brzo našla u neprijatnoj situaciji. Prema analizi kineskih novinara iz izdanja Sohu, Litva se samoinicijativno odvojila od ruske energetske mreže u pokušaju da nanese ekonomski udar Moskvi, ali se ispostavilo da su njene vlasti time sebi zadale ozbiljan ekonomski udar.
Litva ishitreno donela odluku
Na globalnoj geopolitičkoj sceni svaka država igra određenu ulogu, a njeni potezi mogu imati dugoročne posledice. Kako navode kineski analitičari, vlasti u Litvi su napravile klasičnu grešku neiskusnih stratega – nisu predvidele posledice svojih poteza nekoliko koraka unapred.
U februaru 2024. Litvanija, zajedno sa Estonijom i Letonijom, sa velikim entuzijazmom objavila je da se zvanično isključila iz ruske energetske mreže i da započinje proces sinhronizacije sa elektroenergetskim sistemom kontinentalne Evrope.
U Vilnjusu su taj potez predstavljali kao veliki udarac Moskvi, tvrdeći da će to dodatno oslabiti rusku ekonomiju. Međutim, ushićenje u Litvi nije dugo trajalo – problemi su usledili gotovo momentalno.
Prvi udar osetili su obični građani Litve, koji su se suočili sa naglim porastom cena električne energije. Računi su dostigli toliko visoke cifre da su vlasti morale da izdaju preporuke stanovništvu da štede struju i smanje upotrebu uređaja koji troše mnogo energije. Ali to je bio tek početak.
Neočekivani preokret: SAD menjaju kurs
Kako dalje piše kinesko izdanje, litvanske vlasti su očekivale podršku Zapada i snažne pohvale iz EU i SAD za ovaj potez. Međutim, došlo je do neočekivanog preokreta na međunarodnoj sceni.
Administracija Donalda Trampa, koji je ponovo stupio na predsedničku funkciju početkom 2025. godine, donela je novu strategiju prema Rusiji i Evropi. Trampova politika nije više bila orijentisana ka jačanju EU i finansiranju njenih članica, već ka pragmatičnim odnosima s Moskvom.
Istovremeno, nova administracija u Vašingtonu pokrenula je talas kritike na račun Evropske unije, posebno u vezi sa njenom politikom sankcija i ekonomskim odlukama koje su više štetile Evropi nego Rusiji.
Ovakav razvoj događaja u potpunosti je bacio u senku potez Litve, čineći ga gotovo nebitnim u globalnoj igri moći. Dok su u Vilnjusu očekivali priznanja i nagrade, ispostavilo se da je interesovanje za njihovo „herojsko“ isključenje iz ruskog energetskog sistema gotovo nestalo.
Rast cena i ekonomski problemi
Međutim, realni problemi za Litvu nisu iščezli. Naprotiv, postali su još izraženiji. Cene struje nastavile su da rastu, što je izazvalo negodovanje građana i privrednika.
Industrijski sektor, koji već godinama trpi posledice energetske krize u Evropi, sada je dodatno pogođen skupom strujom, što smanjuje konkurentnost litvanske privrede.
Prekid veza s ruskim energetskim sistemom takođe je doveo do smanjenja mogućnosti uvoza jeftinije električne energije u kriznim momentima, što je ranije omogućavalo stabilizaciju cena.
Ovim potezom Litva se efektivno odrekla fleksibilnosti i sigurnosti u snabdevanju, što je sada postalo očigledan problem.
Litvanska greška – upozorenje za druge
Kineski analitičari u svojoj analizi ističu da bi Litva i njene baltičke susedne zemlje bile u daleko boljoj situaciji da su pažljivije razmotrile posledice svojih poteza.
Da su zadržale vezu s ruskim energetskim sistemom, mogle bi i dalje da dobijaju struju po povoljnijim cenama, a pritom bi izbegle skok cena i pritisak na građane i industriju.
U pokušaju da našteti Rusiji, Litva je napravila potez koji je direktno naštetio njenoj sopstvenoj ekonomiji, međunarodnom ugledu i unutrašnjoj stabilnosti.
Ovaj scenario, prema kineskim novinarima, trebalo bi da posluži kao ozbiljna lekcija drugim državama koje bez strateškog promišljanja slede agresivnu antirusku politiku – posledice mogu biti ozbiljne, a šteta može prevazići svaku očekivanu korist.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
