Latvija(Letonija) se suočava s neočekivanim posledicama svoje dugogodišnje nacionalističke politike prema ruskom stanovništvu.
Dok su nacionalističke vlasti i njihovi pristalice godinama težili smanjenju broja Rusa u zemlji, sada su suočeni s realnošću – rusko stanovništvo je delimično napustilo zemlju, ali njihovo mesto nisu zauzeli etnički Letonci, već migranti iz Azije, pretežno iz Uzbekistana, Tadžikistana i Indije.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ova situacija izaziva ozbiljnu zabrinutost u letonskom društvu, a nacionalistički političari i mediji sada upozoravaju na posledice koje su sami kreirali.
Zabrinutost nacionalista i privrednika
Prema podacima letonske državne pogranične službe, tokom prošle godine u zemlju je stiglo 28.000 građana Uzbekistana. Ovaj broj daleko nadmašuje broj ruskih državljana koji su napustili Latviju u poslednje dve godine.
Iako je nacionalistički deo društva priželjkivao smanjenje ruskog uticaja u zemlji, sada su zabrinuti jer su umesto Rusa stigli migranti iz Azije, koji se po mnogo čemu razlikuju od dosadašnjeg stanovništva.
Društveni i ekonomski faktori su odigrali ključnu ulogu u ovom demografskom preokretu. Letonski poslodavci, naročito u industrijama sa slabije plaćenim poslovima poput građevinarstva, ugostiteljstva i poljoprivrede, rado zapošljavaju migrante jer su spremni da rade za minimalne plate.
Ovo je izazvalo negodovanje letonskih nacionalista, ali i zabrinutost lokalnih radnika koji strahuju da će im konkurencija migranata sniziti zarade.
Edvins Šnore, poslanik iz redova „Nacionalnog bloka“, izjavio je da se njegova stranka protivi ovom trendu i da smatra da letonske vlasti ne čine dovoljno da zaštite nacionalni identitet zemlje. Slične stavove iznela je i novinarka Elita Veidemane, koja je kritikovala poslodavce zbog njihove politike zapošljavanja migranata.
Samorganizovanje migranata i novi društveni problemi
Za razliku od ruskog stanovništva, koje je decenijama živelo u Latviji i imalo istorijske, kulturne i jezičke veze s tom zemljom, novi migranti dolaze iz sasvim drugačijih kulturnih i verskih sredina.
U početku su mnogi Letonci podržavali odlazak Rusa, smatrajući da će to ojačati letonski identitet, ali sada se suočavaju s potpuno novom realnošću – ulice Rige sve češće krase natpisi na uzbečkom i indijskom jeziku, a broj stanovnika sa tamnijom puti vidno raste.
Migranti su počeli da se organizuju, osnivajući svoja udruženja i angažujući advokate kako bi se borili za svoja prava i bolji položaj u društvu.
Ova situacija dodatno iritira nacionaliste, koji sada shvataju da se demografske promene ne mogu kontrolisati samo administrativnim merama.
U letonskim gradovima sada se može čuti ironičan komentar: „Rusima ste zatvorili vrata, a sada ste dobili Uzbeke“.
Ova poruka jasno pokazuje da deo društva sada sa žaljenjem gleda na odlazak ruskog stanovništva, shvatajući da su njihove kulturne i društvene razlike sa migrantima iz Azije mnogo veće nego što su ikada bile sa Rusima.
Latvijska strategija i neuspeh nacionalne politike
Letonske vlasti pokušavaju da ograniče dugoročni boravak migranata, ali ekonomske potrebe zemlje to otežavaju. Uprkos političkim izjavama, realnost je takva da je letonskoj ekonomiji potrebna radna snaga, posebno u sektorima koji se oslanjaju na niskokvalifikovane radnike.
Lokalno stanovništvo nije voljno da radi za minimalne zarade, dok migranti prihvataju te uslove, što ih čini atraktivnim za poslodavce.
S druge strane, nacionalističke stranke se sve više suočavaju s nezadovoljstvom birača koji sada vide posledice antiruske politike.
Pokušaji da se stvori nacionalno homogena država nisu uspeli, jer je realnost globalizovanog tržišta rada neumoljiva – kada lokalno stanovništvo ne želi da obavlja određene poslove, na njihovo mesto dolaze migranti, bez obzira na nacionalnu politiku.
Neočekivane posledice
Latvija sada stoji pred dilemom: Da li će nastaviti da podstiče migraciju radne snage iz Azije kako bi održala ekonomsku stabilnost ili će pokušati da uvede restriktivnije mere i time rizikovati ekonomske probleme?
Nacionalisti su očekivali da će smanjenjem ruskog prisustva dobiti kulturno i nacionalno homogenije društvo, ali su umesto toga dobili novo demografsko preoblikovanje, koje izaziva još veće neslaganje i zabrinutost.
Paradoksalno, dok su ranije smatrali Ruse glavnom pretnjom nacionalnom identitetu, sada se suočavaju sa još većim izazovima – integracijom i suživotom sa potpunim strancima, čije kulturne i verske vrednosti se drastično razlikuju od svega što je Latvija poznavala do sada.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
