Naizgled nema nikakve logike u tome da običan lek protiv bolova utiče na delovanje antibiotika. Ipak, istraživači sa Univerziteta Južne Australije upravo su pokazali da tu postoji ozbiljna veza.
Njihovi nalazi, objavljeni u renomiranom naučnom izdanju „Nature“, izazvali su pažnju jer ukazuju da ibuprofen i paracetamol mogu ubrzati razvoj otpornosti bakterija na antibiotike.
U tekstu objavljenom u časopisu „npj Antimicrobials and Resistance“ prikazano je kako ovi popularni lekovi, široko dostupni bez recepta, utiču na bakteriju E. coli kada se kombinuju sa antibiotikom ciprofloksacinom.
Rezultati su bili poražavajući – oba leka značajno su povećala broj mutacija i ubrzala razvoj rezistencije. Kada su se davali zajedno, efekat je bio još izraženiji. To otvara dodatnu dilemu, budući da na tržištu postoji veliki broj kombinovanih preparata koji u istoj tableti spajaju upravo ibuprofen i paracetamol.
Naučnici nisu stali samo na tome. U interakciji sa ciprofloksacinom ispitano je ukupno devet lekova: ibuprofen, diklofenak, paracetamol, furosemid, metformin, atorvastatin, tramadol, temazepam i pseudoefedrin.
Iako su svi ostavili određeni trag, upravo su ibuprofen i paracetamol pokazali najgori učinak. Ovi lekovi, koje milioni ljudi koriste za temperaturu i bolove, pokazali su sposobnost da aktiviraju zaštitne mehanizme bakterija, čime se antibiotici „izguravaju“ i gube efikasnost.
„Kada su bakterije istovremeno bile izložene ciprofloksacinu, ibuprofenu i paracetamolu, razvijale su više genetskih mutacija nego pri primeni samog antibiotika. To je omogućilo njihov brži rast i jaču otpornost“, objašnjava vodeći istraživač Riti Venter sa Univerziteta Južne Australije.
Još ozbiljnije zvuči podatak da bakterije nisu postajale otporne samo na ciprofloksacin, već i na više antibiotika iz drugih klasa. Naučnici su u radu opisali i genetske mehanizme koji stoje iza toga – ibuprofen i paracetamol aktiviraju odbranu bakterija i time direktno umanjuju dejstvo antibiotika.
Ovo je posebno važno kada se razmišlja o starijoj populaciji i domovima za stare, gde pacijenti često dobijaju kombinacije lekova – od antibiotika, preko analgetika i sedativa, pa do preparata za pritisak, srčane i neurološke tegobe. I najmanja interakcija može u takvim uslovima da napravi ozbiljan problem.
Naravno, istraživači ne tvrde da treba prestati koristiti ibuprofen ili paracetamol. Njihova poruka je nijansiranija – neophodno je da se ovi lekovi prepisuju i koriste odgovornije, posebno kada je u igri kombinacija sa antibioticima.
Upozoravaju i da možda nije pametno posezati za preparatima koji spajaju oba sastojka u jednoj tableti, kada postoje alternative.
Vredi podsetiti da je otpornost bakterija na antibiotike već jedna od najvećih globalnih briga. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u 2019. godini zabeleženo je 1,27 miliona smrti direktno povezanih sa ovom pojavom. A sada se ispostavlja da problem ne dolazi samo od prekomerne upotrebe antibiotika, već i od, naizgled, bezazlenih lekova koje svi imamo u kućnoj apoteci.
Ostaje otvoreno pitanje – koliko još poznatih i lako dostupnih lekova može imati slične efekte i šta to znači za budućnost lečenja infekcija. Nauka je tek načela temu, a posledice bi mogle biti dalekosežne.
