Neverovatno je šta češki lekari moraju raditi u nemačkim klinikama, nastavlja, i dodaje kako su muslimanski i afrički migranti zastrašujuće teški ljudi s kojima nije lako raditi. Ova češka doktorka nakon rada s migrantima uputila je vapaj za penzijom jer, kako kaže, stanje se ne može izdržati.
U pismu koje je u skraćenom obliku pročitano na češkoj televiziji, žena koju su nazvali „zviždač iz migrantske krize“ upozorila je na stravičan haos u bolnicama. Mnogi migranti u Evropu uz AIDS i sifilis sa sobom nose hrpu egzotičnih bolesti s kojima mi ne znamo raditi. Mi ne znamo lečiti te bolesti, upozorava.
– Imali smo sastanak ovde u minhenskoj bolnici jer situacija je naprosto neodrživa. Mnogi muslimani odbijaju lečenje ako ih leče žene, a mi žene odbijamo ići tim životinjama, posebno onima iz Afrike. Odnos između radnika i migranata jako se pogoršava, a odnedavno migranti po bolnicama hodaju u pratnji policije sa psima pa vam je onda jasno o čemu se radi.
Mnogi migranti imaju sidu, sifilis i mnoge egzotične bolesti koje mi nikad nismo videli u Evropi, a ako slučajno dobiju lek na recept koji moraju platiti, tu dolazi do sloma, tuče, vike, nasilja, pogotovo ako je riječ o lekovima za decu – navodi se u pismu.
– Oni ostave dete u ambulanti i samo kažu: „Ovde se deca leče besplatno“, i ako im se ne da lek oni su spremni ubiti. Zato policija uz bolnice i azile sada nadzire i velike bolnice. O ovome je zabranjeno govoriti i pisati, ali ti ljudi su životinje. Trenutno, broj nezaposlenih u Nemačkoj je 2,2 miliona. Sada će nezaposlenih biti najmanje 3,2 miliona.
A većina tih ljudi su potpuno nesposobni. Neki od njih nemaju nikakvo obrazovanje. Njihove žene uopšte ne rade. Procenjujem da je jedna od deset žena trudna. Stotine hiljada njih doneli su sa sobom decu i doenčad, mnogi su jako mršavi izgladneli. Ako se ovo stanje nastavi, vraćam se kući pa makar morala u prisilnu penziju. Ne bi tu radila više ni za dvostruku platu. Jako su neugodni prema ženama.
– Čak je i naš voditelj smene rekao da mu je strašno tužno videti spremačicu koja godinama radi u toj bolnici za 800 evra mesečno i da sada mora prolaziti pored mladića koji na nju nasrću, seksualno je uznemiravaju, govore joj; sve ili ništa, a ako odbije, onda postaju agresivni sve do dolaska policije.
Do sada je bolničko osoblje nekako uspelo izbeći zarazu ili silovanje, ali to je zbog prisustva velikog broja policije u blizini Rajne. Ne želim ni zamisliti šta bi se dogodilo da ih nema. A što se zaraze tiče, pitanje je dana kada će se zaraza proširiti po Evropi.
Pre nekoliko nedelja migranti su noževima napali lekare u bolnici u blizini Rajne, o tome svi ćute. Naime, dete staro osam meseci vukli su tri meseca kroz pola Evrope. Dijete je nažalost umrlo uprkos tome što je dobilo medicinsku negu u jednoj od najboljih dečijih bolnica u Nemačkoj. Oni su tada izboli lekara i dve sestre. Lekar je operisan, a dve sestre su na intenzivnoj nezi, ne zna se hoće li preživeti. Niko za taj zločin nije kažnjen. Svi su pušteni u ime kulturalnih razlika?!
– Lokalnim medijima zabranjeno je pisati o ovakvim incidentima koji su svakodnevni. Oni svoj zaraženi urin sifilisom ili AIDSOM bacaju sestrama u glavu i nikome ništa zato. Niko nije procesuiran, uhapšen. Šta bi se dogodilo da je obrnuto? Da neko nasmrt izbode migranta, da zaraženi urin bacamo po ljudima?
Ako ništa drugo, bili bi izvedeni pred lice pravde, a migrantima se ništa ne događa. Oni smeju sve i ubijati i klati i niko im ne želi ništa. Niko im ne govori da je to pogrešno. Vi ne razumete da su ti ljudi isprani, da uopšte nisu humani i da ne prihvataju ništa osim zakona Alaha ili Muhameda, a oni su, po njihovom tumačenju, strašni, neljudski.
– Zamislite samo da na poslu morate biti okruženi policijom i policijskim psima stalno od straha za vlastiti život pa će vam biti jasnije o kakvim ljudima je tu reč. Samo, nejasno je zašto se njima sve dopušta, to me upućuje na to da neko drugi ima malo veći plan od onoga koji mi možemo zamisliti, rekla je šokirana doktorka koja od početka ove krize radi s migrantima i koja sada želi svim silama pobeći od straha za vlastiti život, s kojim se, kako kaže kocka, svaki dan.
(RTRS)
