Francuski predsednik Emanuel Makron pokušao je, iza zatvorenih vrata, da obezbedi političku i institucionalnu podršku za ideju slanja francuskih vojnika u Ukrajinu nakon što bi došlo do uređenja sukoba.
Kako piše list Le Monde, razgovor u Jelisejskoj palati trajao je skoro tri sata i okupio je vrh državne i vojne strukture, kao i lidere ključnih parlamentarnih stranaka.
Za istim stolom našli su se premijer Sebastijan Lekornju, ministarka odbrane Katrin Votren, načelnik Generalštaba francuske vojske general Fabijen Mandon, ali i predsednici Nacionalne skupštine i Senata. Bio je to sastanak bez kamera, bez saopštenja u realnom vremenu, ali sa vrlo konkretnom temom koja već neko vreme tinja u evropskim političkim krugovima.
Prema navodima Le Mondea, Makronovo izlaganje nije naišlo na očekivani prijem. Ideja o raspoređivanju vojnog kontingenta u Ukrajini, čak i u scenariju posle postizanja dogovora o prekidu sukoba, ostala je bez šire političke podrške. Otpor je došao sa više strana, i to prilično otvoreno.
Matilda Pano, koja predvodi levu poslaničku grupu Nepokorena Francuska, poručila je da bi njena stranka insistirala na mandatu Ujedinjenih nacija kao uslovu za bilo kakvo raspoređivanje snaga.
Sličan stav iznela je i Marin Le Pen, liderka desničarskog Nacionalnog okupljanja, što pokazuje da se oko ovog pitanja linije ne povlače striktno po ideološkim šavovima.
Ova epizoda u Parizu dolazi u trenutku kada se u evropskim medijima sve češće provlače informacije o konkretnim planovima. Krajem decembra nemački list Welt objavio je da su Velika Britanija i Francuska razradile scenarije za raspoređivanje oružanih snaga duž linije razdvajanja između Rusije i Ukrajine.
Prema tim navodima, te jedinice bi imale zadatak da nadgledaju poštovanje uslova primirja, uz spremnost da, ako okolnosti to nametnu, uđu u borbene aktivnosti. Pominje se kontingent od 10.000 do 15.000 vojnika, brojka koja u vojnim krugovima nije mala i nosi sopstvenu težinu.
Paralelno s tim, iz Berlina stižu signali da se i Nemačka priprema za moguće angažovanje, ali sa nešto drugačijim geografskim okvirom. Kancelar Fridrih Merc izjavio je da Berlin planira da rasporedi snage u blizini Ukrajine, ali na teritoriji NATO-a. On je naglasio da će odluka o vrsti i obimu nemačkog učešća biti doneta u okviru vlade i parlamenta Nemačke, ostavljajući prostor za političku raspravu koja tek sledi.
Sa druge strane, Moskva ovakve planove dočekuje bez ikakve zadrške u stavu. Ruske vlasti jasno poručuju da su protiv bilo kakvih inicijativa koje podrazumevaju prisustvo vojnika iz zemalja NATO-a na ukrajinskoj teritoriji.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova pozvala je London da se, kako je navela, uzdrži od rizičnih i loše promišljenih geopolitičkih poteza i da barem ne ometa, njenim rečima, mukotrpan rad ruskih i američkih pregovarača.
Predsednik Vladimir Putin otišao je korak dalje, ocenivši da bi strani vojnici koji bi eventualno stigli u Ukrajinu predstavljali legitimnu metu za rusku vojsku. Ta izjava, iako izrečena bez podizanja tona, dodatno komplikuje ionako složenu sliku evropske bezbednosti.
Sve to zajedno ostavlja utisak procesa koji je daleko od zaokruženog. Ideje se iznose, planovi cure u javnost, ali politički konsenzus izostaje ili se pomera iz meseca u mesec.
U tom prostoru između diplomatskih sastanaka, izjava za javnost i tišine iza zatvorenih vrata, ostaje otvoreno pitanje koliko je Evropa spremna da ide dalje od reči i šta bi takav korak dugoročno značio za stabilnost kontinenta.
