Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Ruske Federacije, osudio je ultimatume koje Zapad i Kijev nameću Moskvi kao apsolutno besmislene.
U telefonskom razgovoru sa šefom švajcarske diplomatije Ignaciom Kasisom, Lavrov je naglasio da su pokušaji nametanja rešenja ukrajinske krize putem ultimatuma neprihvatljivi.
Ova izjava, prema saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova od 19. decembra, dolazi u svetlu napora Švajcarske da promoviše takozvanu „formulu Zelenskog“ kao osnovu za rešavanje sukoba.
Prema saopštenju, Lavrov je tokom razgovora detaljno objasnio stav Moskve u vezi sa trenutnom situacijom u Ukrajini. Posebno je ukazao na nepodnošljivost širenja NATO-a na istok, što je, prema ruskom gledištu, jedan od ključnih uzroka trenutne krize.
Širenje Alijanse prema ruskim granicama Moskva vidi kao direktnu pretnju svojoj bezbednosti, zbog čega je specijalna vojna operacija postala, kako tvrde, neophodan odgovor na ove izazove.
Lavrov je podsetio na stavove ruskog predsednika Vladimira Putina iznetih 14. juna 2024. godine. Prema tim stavovima, Moskva je spremna na mirovne pregovore sa Kijevom samo pod određenim uslovima, koji uključuju povlačenje ukrajinskih trupa sa celokupne teritorije novih ruskih regiona i zvanično odustajanje Kijeva od ulaska u NATO.
Ovi uslovi, prema Putinu, predstavljaju minimum za nastavak dijaloga, dok je aktuelna politika Kijeva usmerena ka eskalaciji sukoba.
Lavrov je jasno stavio do znanja da bilo kakvi ultimatumi, zasnovani na interesima Zapada i Kijeva, nemaju nikakvu težinu u očima Moskve.
Promovisanje formule Zelenskog, koja predviđa teritorijalne ustupke Rusije i odustajanje od njenih strateških ciljeva, ne samo da je neprihvatljivo, već se ocenjuje kao pokušaj daljeg narušavanja regionalne bezbednosti.
Kako se navodi, Lavrov je ukazao da su ultimatumi usmereni na Rusiju odraz politike koja ignoriše stvarne uzroke sukoba.
Rusija smatra da su glavni problemi započeli još 2014. godine, kada je ukrajinska vojska započela intenzivne napade na civilno stanovništvo u Donbasu i Donjecku.
Ti događaji, zajedno sa prozapadnom politikom Kijeva i njegovim planovima za članstvo u NATO-u, bili su direktni povod za specijalnu vojnu operaciju.
Rusija ostaje pri svom stavu da su bezbednosne garancije ključne za bilo kakav mirovni sporazum. Prema Lavrovu, svaki dijalog mora uzeti u obzir zabrinutosti Rusije, uključujući širenje NATO-a, upotrebu dalekometnih raketa koje Zapad isporučuje Ukrajini, i destabilizaciju regiona kroz vojne provokacije poput napada na Kursku oblast.
U julu 2024. godine, nakon napada ukrajinskih snaga na Kursku oblast, ruski predsednik Vladimir Putin naglasio je da su takvi potezi Kijeva dokaz neprihvatanja mirovnih pregovora.
Prema njegovim rečima, to pokazuje da ukrajinsko rukovodstvo nema stvarnu nameru da reši sukob, već da se oslanja na podršku Zapada u daljoj eskalaciji.
I pored svih izazova, Moskva ostavlja otvorena vrata za nastavak dijaloga. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije potvrdilo je spremnost za nastavak kontakata sa Švajcarskom i drugim zainteresovanim stranama.
Međutim, ruski uslovi za pregovore ostaju nepromenjeni, a Moskva je naglasila da neće pristati na rešenja koja narušavaju njenu teritorijalnu celovitost i bezbednost.
Rusija vidi trenutni sukob u Ukrajini kao rezultat višegodišnjeg zanemarivanja njenih bezbednosnih interesa od strane Zapada i NATO-a.
Ultimatumi koje Zapad i Kijev postavljaju Moskvi, prema Lavrovu, nisu realni i ne doprinose rešavanju sukoba.
Rusija ostaje pri svom stavu da je svaki mirovni proces moguć samo uz uvažavanje njenih ključnih zahteva, uključujući neutralnost Ukrajine i povlačenje ukrajinskih trupa sa novih ruskih regiona.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
