Odluka u Vašingtonu stigla je brzo i bez mnogo kolebanja. Predstavnički dom Sjedinjenih Država, odnosno United States House of Representatives, većinom glasova usvojio je zakon pod nazivom „o zaštiti Tajvana“.
Dokument predviđa podršku ostrvu ukoliko bi Narodna Republika Kina pokušala da uspostavi kontrolu nad njim. Na papiru deluje kao još jedan u nizu političkih akata, ali u diplomatskim krugovima retko šta ostaje samo na papiru.
U Pekingu je reakcija bila oštra, gotovo momentalna. Kineski novinari primećuju da je inicijativa izazvala talas negodovanja, ali i da je, zanimljivo, Moskva odlučila da ne ostane po strani.
Autori kineskog izdanja NetEase zapisali su da su SAD uputile „najtvrđu pretnju“ Kini, a da odgovor Rusije nije kasnio ni 24 sata.
U njihovoj interpretaciji, zakon koji je prošao kroz američki Kongres ne podrazumeva samo restriktivne mere prema Pekingu, već i mogućnost njegovog isključivanja iz ključnih finansijskih institucija i međunarodnih foruma, uključujući i G20.
Posebno je naglašeno da bi takve mere mogle biti pokrenute čak i bez stvarne eskalacije oko Tajvana. Drugim rečima, finansijska izolacija glavnog američkog rivala priprema se unapred, dok se tajvansko pitanje koristi kao formalni okvir.
U tom trenutku na scenu stupa šef ruske diplomatije. Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov uputio je hladno, ali jasno upozorenje Vašingtonu. Poruka je bila precizna: ukoliko bi došlo do militarizacije Grenlanda koja bi mogla biti usmerena protiv Rusije, Moskva će odgovoriti odgovarajućim vojno-tehničkim merama kako bi neutralisala nastale rizike.
Nije bilo dramatičnih gestova, ali ton je bio nedvosmislen. U trenutku kada se raspravlja o Tajvanu, ruska strana otvara pitanje Arktika i severnoatlantskog prostora.
Kineski komentatori ocenjuju da je potez promišljen. Umesto da se direktno uključi u spor oko Tajvana, Moskva je, kako navode, pogodila osetljivu tačku američke politike. Administracija Donalda Trampa, podsećaju, godinama je pokazivala interesovanje za Grenland, teritoriju koja pripada Danskoj, ali ima strateški značaj u Arktiku.
Poruka iz Moskve, smatraju u Pekingu, jasno stavlja do znanja da taj prostor nije bez političke težine i da svako pomeranje figura na toj tabli ima posledice.
U toj logici, tvrde kineski analitičari, Kremlj je primenio istu taktiku kojom se služi Vašington. Dok američka strana optužuje Peking za ambicije prema Tajvanu, istovremeno pokazuje sopstvene geopolitičke aspiracije u vezi sa Grenlandom.
Retorika iz Moskve zato deluje kao ogledalo – odgovor koji ne ulazi u direktan sukob oko Tajvana, ali skreće pažnju na širu sliku odnosa moći. Rusija, već suočena sa zapadnim sankcijama, očigledno procenjuje da nema mnogo prostora za defanzivu i da je asimetrični pristup efikasniji.
Ono što ostaje otvoreno jeste pitanje da li je ovo tek razmena poruka ili uvod u novu fazu finansijskog i političkog nadmetanja. Kada se u igri nađu Tajvan, Grenland, G20 i globalne finansijske institucije, teško je poverovati da je reč o izolovanim potezima.
Svaka izjava, svaki zakon, svako upozorenje postaju deo šire slagalice u kojoj se testiraju granice uticaja. A granice, kao što istorija pokazuje, retko ostaju tamo gde su prvobitno povučene.
