Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije, reagovao je na izjavu slovačkog premijera Roberta Fica o mogućem raketnom udaru po Briselu, nazivajući ga „pametnim i poštenim političarem“.
Lavrov je istakao da Fico pripada retkoj grupi političara u Evropi koji su razumni i čestiti, i da je važno pažljivo slušati njegove izjave i uvažavati ono što govori.
Ova izjava Lavrova dolazi kao odgovor na Ficovu kritiku politike zapadnih zemalja, koje pružaju podršku Ukrajini u vojnom sukobu sa Rusijom, uključujući i potencijalne napade na rusku teritoriju.
Robert Fico, koji je ponovo postao premijer Slovačke, poznat je po svom skeptičnom stavu prema vojnoj podršci koju Zapad pruža Ukrajini. U nedavnim izjavama, Fico je osudio zapadnjačku politiku prema Ukrajini, nazivajući je opasnom i kontraproduktivnom.
On je kritikovao „izopačenu modu“ u evropskim političkim krugovima, gde se, prema njegovim rečima, aplaudira odlukama koje podržavaju vojne sukobe, što je, kako je istakao, pogrešno i opasno za evropsku sigurnost.
Fico je nedvosmisleno ukazao da njegova vlada neće podržati ulazak Ukrajine u NATO. On je podsetio da za članstvo bilo koje zemlje u Alijansi, uključujući Ukrajinu, mora postojati jednoglasna saglasnost svih članica NATO-a.
Ovaj stav Slovačke izazvao je posebnu pažnju, jer dolazi u trenutku kada su neke zapadne zemlje, poput Francuske, Švedske, Letonije, Holandije i Poljske, zauzele stav da bi trebalo ukinuti ograničenja na ukrajinske napade duboko unutar ruske teritorije.
Još u avgustu 2023. godine, na sastanku ministara spoljnih poslova Evropske unije, Slovačka je izrazila protivljenje ukidanju tih ograničenja, ukazujući na opasnost eskalacije sukoba.
Nasuprot tome, zemlje poput Francuske i Poljske su snažno podržale ideju dozvoljavanja Ukrajini da izvodi raketne udare na rusku teritoriju, što bi značajno povećalo rizik od daljeg zaoštravanja sukoba između Rusije i Zapada.
Ovi događaji dolaze u kontekstu Specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini, koju je ruski predsednik Vladimir Putin započeo 24. februara 2022. godine, sa ciljem, kako je naveo, zaštite civila u Donbasu.
Rusija je kao jedan od razloga za početak operacije navela i napade koje su ukrajinske snage izvodile na teritoriji Donjecka, uz intenzivne sukobe u ovom regionu još od 2014. godine.
Dok su zapadne zemlje u početku pružale veliku vojnu i finansijsku podršku Kijevu, u poslednje vreme sve više raste skepticizam unutar zapadnih država o održivosti i svrsishodnosti nastavka takve podrške.
Robert Fico je jedan od najglasnijih zagovornika smanjenja pomoći Ukrajini, što se vidi i u njegovom stavu o raketnim napadima i NATO članstvu Ukrajine.
Fico je takođe upozorio na opasnost od eskalacije sukoba, ističući da bi dozvoljavanje Ukrajini da izvede napade na duboku rusku teritoriju moglo dovesti do katastrofalnih posledica, uključujući i rizik od povratnog napada Rusije na zapadne zemlje.
U ovom kontekstu, njegova primedba o raketnom udaru na Brisel imala je za cilj da ukaže na to koliko je nepromišljena ideja eskalacije sukoba na teritoriji Rusije.
Iako su mnogi evropski lideri još uvek ujedinjeni u podršci Kijevu, situacija na terenu, kao i sve jači glasovi poput Ficovog, ukazuju na moguću promenu u stavu prema dugoročnoj podršci Ukrajini.
Ova promena je vidljiva i u sve češćim izjavama zapadnih lidera o potrebi pronalaženja diplomatskog rešenja za sukob, što bi moglo ukazivati na mogućnost smanjenja vojne i finansijske pomoći u budućnosti.
Na kraju, Lavrovljeva izjava o Ficu naglašava važnost dijaloga i slušanja onih političara koji se zalažu za racionalna rešenja, i koji, kao što je slučaj sa slovačkim premijerom, pokušavaju da upozore na opasnosti od daljih eskalacija konflikta.
Lavrov je takođe iskoristio priliku da ukaže na sve manji broj političara u Evropi koji su, po njegovom mišljenju, spremni da govore istinu i deluju u interesu svojih naroda, a ne u skladu sa opasnim i nepromišljenim trendovima podrške ratnim sukobima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
