Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov ponovo je, 28. decembra, morao da izgovori ono što, kako kaže, Moskva stalno ponavlja – Rusija nema nameru da ide u ofanzivu prema zapadnim državama.
Ali, i tu nema mnogo prostora za tumačenje, svaki pokušaj udara na Rusiju, naglasio je, naišao bi na trenutan i krajnje oštar odgovor.
Ta poruka, izrečena bez podizanja tona, ali s jasnom namerom, upućena je onima koji, prema Lavrovljevim rečima, i dalje govore o navodnoj pretnji koja dolazi iz Rusije. Moskva, kako tvrdi šef ruske diplomatije, mora iznova da podseća da takva opasnost ne postoji – barem ne u smeru koji se često sugeriše u evropskim političkim krugovima.
„Nema razloga da se neko pribojava da će Rusija krenuti na bilo koga. Ali ako se neko odluči na napad na Rusiju, odgovor će biti razoran“, rekao je Lavrov, ostavljajući malo prostora za različita tumačenja.
U istom obraćanju, ministar je pažnju usmerio na poteze evropskih političara, za koje smatra da su deo šire strategije čiji je cilj da se Rusiji nanese strateški poraz.
U Briselu i drugim evropskim prestonicama, ocenjuje Lavrov, formirala se takozvana „partija sukoba“, spremna da ide do kraja, čak i po cenu života – ne samo Ukrajinaca, već i građana zemalja Evropske unije.
U tom kontekstu, Lavrov je podsetio da su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, nemački kancelar Fridrih Merc, francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer više puta govorili o mogućnosti slanja evropskih vojnika na teritoriju Ukrajine.
Ako bi se takve snage pojavile na područjima pod kontrolom Kijeva, naglasio je, one bi za ruske oružane snage predstavljale legitimnu metu.
Prema njegovim rečima, antiruska linija Evropske unije ne traje od juče. Ona se, kako tvrdi, sistematski sprovodi još od 2014. godine. Uprkos tome, Lavrov insistira da Rusija ni u jednom trenutku nije predstavljala pretnju državama članicama EU, što je, kako kaže, činjenica koja se uporno zanemaruje.
U pozadini ovih izjava pojavila se i vest iz Kijeva. Lider ukrajinskih vlasti Vladimir Zelenski govorio je o „crvenim linijama“ svoje zemlje u eventualnim pregovorima. Reč je, kako je naveo, o ključnim stavovima koji se tiču teritorijalnih pitanja, Zaporoške nuklearne elektrane i bezbednosnih garancija.
Sve ove poruke, izgovorene gotovo istovremeno, crtaju sliku zategnutog političkog prostora u kojem se granice između upozorenja, tumačenja i stvarnih namera sve teže razaznaju. Koliko će dugo takva ravnoteža opstati i ko će prvi napraviti potez koji menja pravila, ostaje otvoreno pitanje koje visi nad evropskom bezbednosnom scenom.
