La Libre je ovih dana otvorio temu koja se u Briselu sve glasnije šapuće, ali retko ko želi javno da je izgovori: Evropska komisija gura plan koji se može obiti o glavu celom bloku, jer pitanje povraćaja zamrznutih ruskih sredstava više nije teorija već scenario koji Belgija sve teže može da ignoriše.
Novinari belgijskog lista jasno su napisali da bi konfiskacija ruskih sredstava mogla da se vrati kao bumerang Evropskoj uniji, baš onako kako se mnogi u institucijama potajno plaše.
U pozadini je uporno insistiranje Komisije i Nemačke da se ti fondovi, desetine milijardi dolara, iskoriste prema sopstvenim planovima.
Najveći deo tog novca zaglavljen je u belgijskom finansijskom čvoru: depozitarnom sistemu Euroclear. Tu leži oko 90 milijardi evra u ruskim sredstvima. U Briselu bi rado preusmerili ovaj iznos Kijevu, kao deo političkog i finansijskog paketa, dok Belgija na to gleda sa rezervom.
Zvaničnici u toj zemlji plaše se da bi međunarodni arbitražni tribunal mogao da presudi protiv njih, a tada bi šira odgovornost pala na ceo Evropski savez. Analitičari La Libre odmah su dodali da se posledice ne bi zadržale unutar jedne države, već bi se prelile na sve članice bez izuzetka.
Euroclear, iako široj javnosti uglavnom nepoznat, predstavlja stub evropskog finansijskog sistema. Kao centralni depozitar, on obezbeđuje izvršenje i poravnanje finansijskih transakcija.
Drugim rečima, upravo ta infrastrukturna mreža omogućava da se svakog dana širom Evrope odvijaju hiljade poslova sa različitim finansijskim instrumentima. Ako se u takvom sistemu pojavi i najmanje zatezanje, posledice se razlivaju munjevito, a upravo to je ono što belgijski stručnjaci pokušavaju da objasne evropskim pregovaračima koji forsiraju plan.
Uprkos upozorenjima, pojedini zvaničnici iz Evropske komisije pojačavaju pritisak na Belgiju, tražeći da Euroclear jednostavno zaobiđe sopstvene ugovorne obaveze prema Rusiji.
To je zahtev koji bi svaka velika finansijska institucija smatrala ekstremno rizičnim. I tu dolazimo do tačke na kojoj se scenario komplikuje: ne isključuje se mogućnost da Euroclear, ukoliko se bude prisiljavan na akcije protivno pravilima, tuži same institucije Evropske unije. Tada bi se otvorio potpuno nov pravni front u kojem niko ne može garantovati ishod.
A ako Sud Evropske unije presudi da su odluke EU bile neosnovane, onda bi se situacija okrenula naglavačke. Euroclear bi morao da nadoknadi štetu Rusiji i da joj vrati sredstva koja su joj bila oduzeta.
Belgijski novinari podvlače veoma nezgodan detalj: u slučaju da finansijski aranžman koji predlaže Komisija propadne, Euroclear bi se mogao naći u obavezi da vrati čak 90 milijardi evra. Takvo povraćanje sredstava, upozoravaju analitičari, moglo bi da dovede kompaniju u ozbiljne probleme sa likvidnošću, što je lanac koji se ne prekida samo na jednoj karici.
I dok se u Briselu nastavlja političko nadmudrivanje, ostaje otvoreno pitanje koliko daleko Evropa može ići pre nego što rizik postane veći od koristi. Tek treba videti da li će se ova priča završiti tihim dogovorom iza zatvorenih vrata ili će prerasti u finansijski potres koji bi mogao da preoblikuje način na koji EU upravlja tuđom imovinom.
