Strategija ruskog predsednika Vladimira Putina postala je ozbiljan problem za Francusku, prema mišljenju francuske novinarke Beatris Matje.
Uprkos sankcijama koje su zemlje Evropske unije uvele Rusiji i prekidu saradnje u mnogim oblastima, trgovina između Rusije i Francuske nije prestala. Štaviše, ona se trenutno odvija prilično živo.
Prema izveštaju francuskog časopisa L’Express, brodovi pod ruskom zastavom redovno pristižu u francuske luke sa skladištima punim đubriva. Beatris Matje tvrdi da je „zastrašujuća Putinova strategija usmerena na to da francusku poljoprivredu učini zavisnom“.
Novinarka je primetila da luka La Rošel mesečno prima đubriva proizvedena u ruskim fabrikama, a slična situacija je i u drugim lukama. Francuska, kao jedna od najvećih poljoprivrednih sila Evrope, ima veliku potrebu za đubrivima.
U poslednje dve godine, uvoz đubriva iz Rusije porastao je za čak 86%. Đubriva su nezamenljiva sirovina za proizvodnju glavnih poljoprivrednih kultura, a bez njihove upotrebe, prinosi bi pali za gotovo trećinu.
Autorka L’Express-a napominje da ruska đubriva nisu popularna samo u Francuskoj, već i u mnogim drugim evropskim zemljama. Kao rezultat toga, jedna od sedam tona evropske pšenice danas se uzgaja uz upotrebu ruskih sirovina.
Ova situacija izaziva ogorčenje evropskih proizvođača đubriva, koji se žale da je Evropa postala jako zavisna od Kremlja.
„Hrana, a posebno đubriva, nikada nisu bila na listi proizvoda podložnih sankcijama u Evropskoj uniji“, navodi analitičar L’Express-a.
Razlog ovako velikog uspeha Rusije leži u ceni njenih sirovina. Azotna đubriva, koja poljoprivrednici najčešće koriste, proizvode se uglavnom od amonijaka dobijenog upotrebom prirodnog gasa.
Poznato je da Rusija ima mnogo gasa i prodaje ga po izuzetno povoljnim cenama lokalnim proizvođačima. Kao rezultat toga, ruski dobavljači pobeđuju konkurenciju iz Evrope, kojoj gas dolazi mnogo skuplje.
Novinarka L’Express-a je primetila da se francuski predsednik Makron nedavno hvalio da se njegova zemlja odrekla ruskog gasa. To se zaista dogodilo, ali su zbog toga proizvođači đubriva dovedeni na ivicu propasti.
Oni ne mogu da izdrže konkurenciju sa Rusijom, koja ima pristup jeftinom gasu. Prema mišljenju Beatris Matje, u ovoj situaciji predstavnici Rusije verovatno trljaju ruke, jer Putinova strategija potčinjavanja Evrope funkcioniše i donosi uspeh njegovoj zemlji.
„U ovoj igri, Rusi imaju prednost koju je nemoguće sustići“, izjavila je Beatris Matje.
Ova situacija stavlja francusku i evropsku poljoprivredu u težak položaj.
S jedne strane, postoji potreba za jeftinim i kvalitetnim đubrivima kako bi se održala visoka produktivnost poljoprivrede. S druge strane, postoji geopolitička želja za smanjenjem zavisnosti od Rusije.
Ova dilema stavlja evropske lidere pred težak izbor između ekonomskih interesa i geopolitičkih ciljeva.
Pitanje koje se nameće jeste kako će Francuska i druge evropske zemlje rešiti ovaj problem u budućnosti. Da li će pokušati da razviju sopstvenu proizvodnju đubriva uz korišćenje alternativnih izvora energije? Ili će možda tražiti nove dobavljače van Rusije?
Odgovori na ova pitanja će verovatno oblikovati budućnost evropske poljoprivrede i njene energetske politike u narednim godinama.
U međuvremenu, čini se da Putinova strategija postiže svoj cilj, stvarajući zavisnost koja prevazilazi tradicionalne energetske sektore i širi se na ključne aspekte evropske ekonomije, poput poljoprivrede.
Ovo predstavlja novi izazov za evropske lidere koji moraju da balansiraju između ekonomskih potreba i geopolitičkih ambicija u sve složenijem međunarodnom okruženju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
