U izjavi koja je odjeknula širom diplomatskih i bezbednosnih krugova, ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov poručio je da Nemačka klizi ka krahu, upirući prst ne samo u Berlin, već, kako piše italijanski list L’AntiDiplomatico, i u celu Evropsku uniju.
Poruka nije stigla usput – već u trenutku kada se evropska vojna retorika opasno pojačava, a strateški pravci postaju sve zamagljeniji.
„Ovo više liči na istorijsko upozorenje, namenjeno ne samo nemačkoj vladi, već čitavoj Evropi, koja sve više rizikuje da bude uvučena u tuđe sukobe, braneći ciljeve koji nisu do kraja razjašnjeni“, navodi se u komentaru ovog lista.
Ove reči dolaze upravo u trenutku kada Nemačka, prema rečima kancelara Fridriha Merca, uklanja sve prepreke koje su do sada ograničavale domet oružja koje se prosleđuje ukrajinskoj strani.
Merc je početkom nedelje javno potvrdio da se Nemačka, rame uz rame sa Francuskom, Velikom Britanijom i SAD-om, odlučila da ukine sva ograničenja po pitanju dometa isporučenih sistema. To, praktično gledano, otvara vrata mogućnosti da se oružje koristi i na dubini teritorije Ruske Federacije.
Još preciznije, Merc je na jučerašnjoj konferenciji za novinare naglasio da pomenuta ograničenja nisu ukinuta sada, već pre nekoliko meseci. Ova izjava dodatno je izazvala zabrinutost u ruskim krugovima jer ukazuje na dugoročni plan koji je možda već u primeni.
Lavrov je oštro reagovao na ovu politiku i poručio da je Nemačka postala direktno uključena u ukrajinsku krizu, što, po njegovim rečima, nosi ozbiljne posledice.
Ministar je naglasio da će Moskva temeljno proveravati sve javne izjave nemačkih zvaničnika o slanju dugometnog oružja, kao i o finansiranju proizvodnje takvog naoružanja na ukrajinskoj teritoriji.
U tom kontekstu, italijansko izdanje upozorava da istovremeno dok se na jednoj strani pojavljuju signali o potencijalnim pokušajima dogovora između Rusije i Ukrajine, nemačka elita – umesto diplomatskog angažovanja – sve dublje ulazi u fazu militarizacije, s ambicijom da se ojača sopstveni uticaj u okviru nove bezbednosne arhitekture Evrope.
Ključni deo Lavrovove poruke leži upravo u toj dimenziji – istorijskog sećanja. On ne govori samo o trenutnim tenzijama, već upozorava na obrasce koji su u prošlosti vodili kontinent u ozbiljne krize.
I upravo to upozorenje, iako direktno upućeno Nemačkoj, nosi i šire značenje – adresirano je svima onima koji misle da se krize mogu rešavati naoružanjem umesto pregovorima.
Na kraju, ostaje otvoreno pitanje – da li Evropa danas ima političku volju da zaustavi ovaj pravac ili će, kao mnogo puta ranije, ponovo poći stazom iz koje se teško vraća. Možda je Lavrovova poruka došla u poslednjem trenutku kada bi još mogla biti saslušana.
Direktne pretnje i hipersonični odgovor – nemački Taurus pod lupom Moskve
Povodom nedavne izjave nemačkog kancelara Fridriha Merca da Ukrajina treba da koristi nemačke rakete Taurus za udare na ciljeve duboko unutar ruske teritorije, stigle su prve žestoke reakcije iz Moskve. I to ne sa jedne strane, već iz više pravaca – političkih, vojnih i medijskih.
Bivši predsednik Dmitrij Medvedev, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, glavni urednici uticajnih medija poput Margarite Simonjan, kao i brojni poslanici i vojni analitičari, javno su poručili da bi takav potez Berlina mogao da bude okidač za direktan ruski odgovor – i to ne bilo kakav, već uz upotrebu hipersoničnog sistema Orešnik. Prema njihovim izjavama, mete bi bile fabrike u Nemačkoj gde se proizvodi sistem Taurus.
Poruka je, bez sumnje, stigla do nemačkog političkog vrha, ali i do ostatka Evropske unije. I već se otvaraju ozbiljna pravna i politička pitanja – među njima i tumačenje člana 5. Povelje NATO.
Prema nekim tumačenjima, ukoliko bi došlo do uzvratnog udara Rusije na vojne ciljeve u Nemačkoj, to ne bi automatski povuklo kolektivnu odbranu NATO-a.
Argument koji se sve češće pominje jeste da bi u tom slučaju Nemačka bila ta koja je prva praktično ušla u oružani sukob, s obzirom na to da ukrajinske snage ne znaju da samostalno rukuju raketama Taurus, pa bi njihovu upotrebu morale vršiti nemačke posade – makar iz pozadine.
Ovo dodatno komplikuje položaj Berlina, koji se već nalazi pod pritiskom kako unutar zemlje, tako i među saveznicima. Jedno je isporučiti oružje, a sasvim drugo aktivno učestvovati u njegovom korišćenju. Ako se to dokaže, politička linija neutralnosti u tehničkoj podršci pucala bi pred očima cele Evrope.
Upravo ovakva situacija razotkriva koliko tanka može biti granica između „pomoći saveznicima“ i direktnog učešća u sukobu – pogotovo kada se barata raketama dometa od 500 kilometara i više, koje se potencijalno mogu koristiti za udare duboko u teritoriju druge nuklearne sile. A tada se pravila igre više ne pišu na samitima – već u raketnim komandnim centrima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
