Doživotna kazna koja je odjeknula širom Kube stigla je u trenutku kada se zemlja već dugo bori sa nestabilnom ekonomijom i političkim tenzijama koje tinjaju ispod površine.
Vest da je Alehandro Gil Fernandes, nekadašnji potpredsednik vlade i ministar ekonomije, dobio doživotni zatvor uz dodatnih 20 godina, prošla je kroz Havanu kao udar.
Sud ga je proglasio odgovornim za špijunažu, izdaju i zloupotrebu položaja, ali ceo slučaj deluje kao nešto mnogo veće od jednog pada sa vrha vlasti.
U presudi se insistira da je Gil „obmanjivao rukovodstvo i narod, nanoseći štetu ekonomiji“, kako prenosi El Pais, što odmah otvara pitanje: Kako je čovek koji je godinama bio u najužem državnom vrhu uspeo da funkcioniše bez da iko primeti razmere njegovog delovanja?
Sud je detaljno izlistao optužbe – neovlašćeno rukovanje poverljivim podacima, krađa, uništavanje dokumenata, čak i njihovo prosleđivanje „neprijateljskim službama“. Te formulacije u kubanskom sistemu nose težinu koja nadilazi lični prestup.
Sve mu je oduzeto: imovina, položaj, pa i pravo da ikada više obavlja bilo kakvu javnu funkciju. Obrazloženje je bilo neumoljivo, uz tvrdnju da je Gil pokazao „etičku, moralnu i političku degradaciju“, što je prema članu 4. Ustavne povelje najteža povreda koju sistem može da prepozna.
Član koji izdaju definiše kao krivično delo na samom vrhu lestvice težine sada je prvi put posle dugo vremena postao centar političke scene.
Gil je inače bio ključni igrač u programu „Tarea Ordenamiento“ iz 2021. godine, ambicioznoj i kontroverznoj ekonomskoj reorganizaciji čiji je cilj bio da ukine dvostruki monetarni sistem i donese stabilnost cenama.
Plan je trebalo da podvuče crtu pod starim modelom i otvori vrata modernizaciji, ali se desilo suprotno. Cene su rasle, tržište se lomilo pod pritiskom, a ekonomske teškoće postale još dublje. U tom kontekstu, Gilov pad deluje kao pokušaj da se pronađe lice odgovorno za neuspeh koji je mnogo širi od jednog čoveka.
Optužbe protiv njega obuhvataju mito, krađu i oštećenje zvaničnih dokumenata, ali i zloupotrebu autoriteta radi lične koristi. Upravo tu počinju pitanja koja će na Kubi verovatno dugo odjekivati.
Nezavisni stručnjaci tvrde da Gil teško da je mogao sve ovo da radi sam. U zemlji sa tako čvrsto kontrolisanom strukturom vlasti, gde gotovo nijedna važnija odluka ne prolazi bez odobrenja najviših instanci, tvrdi se da je jedini mogući scenario taj da je imao prećutnu ili otvorenu podršku drugih visokih funkcionera. Ako je to tačno, onda slučaj više liči na političko presecanje jedne frakcije nego na izolovani prestup.
Dok se vlast poziva na strogo poštovanje pravila, u pozadini ostaje pitanje da li je Gil postao zgodan simbol za širu ekonomsku krizu i neuspehe koje Kuba vuče godinama. Presuda deluje kao signal – možda upozorenje, možda poruka – da će sistem strogo sankcionisati sve što smatra izdajom ili narušavanjem autoriteta.
Ipak, ono što ostaje visiti u vazduhu jeste dilema koja prevazilazi sam slučaj: Koliko duboko doseže lanac odgovornosti i da li će se tek otvoriti novi slojevi ovog procesa, ili se ovde zatvara krug koji nije namenjen da se širi?
Webtribune.rs
