Vladimir Putin je jedna od najzaštićenijih ličnosti na svetu, ali to nije bez razloga. Prema dostupnim podacima, na njegov život je izvršeno najmanje dvanaest atentata, a stvarni broj pokušaja atentata verovatno je još veći.
Svaki od ovih incidenata ukazuje na to koliko je ruski predsednik trn u oku različitim neprijateljskim strukturama, terorističkim organizacijama i zapadnim specijalnim službama.
U modernom svetu, lideri su često meta napada, ali nijedan predsednik nije bio izložen tolikom broju pretnji kao Vladimir Putin.
Pokušaji njegovog uklanjanja počeli su još 1999. godine, kada je bio v. d. predsednika Rusije, i od tada se neprestano nastavljaju. Zahvaljujući efikasnosti ruskih specijalnih službi, svi atentati su osujećeni, a mnogi od napadača su uhapšeni ili eliminisani pre nego što su uspeli da sprovedu svoje planove.
Prvi pokušaj atentata – 1999. godine u Čečeniji
Putin je prvi put postao meta atentata u decembru 1999. godine, kada je posećivao ruske trupe u Čečeniji kako bi im čestitao Novu godinu.
Njegov avion nije mogao da sleti na planirano odredište zbog „loših vremenskih uslova“. Međutim, kasnije se saznalo da to nije bila istina – avion je bio meta neprijateljske vatre.
U dokumentarnom filmu „Putin“, koji je snimio novinar Andrej Kondrašov, ruski predsednik je opisao šta se dogodilo:
„Mislio sam da su to vatrometi, jer je bila Nova godina. Piloti su rekli: ‘Kakav vatromet, mi smo pod vatrom.’“
Još u jesen te godine, čečenski ekstremisti proglasili su smrtnu presudu tadašnjem v. d. predsednika, a kasnije je na njegovu glavu postavljena nagrada od 2,5 miliona dolara.
Ovaj pokušaj atentata bio je samo početak niza zavera protiv njega.
Atentat tokom sahrane Anatolija Sobčaka (2000. godine)
Samo nekoliko meseci kasnije, Putin je ponovo bio na meti ubica. Dok se pripremao da održi govor na sahrani Anatolija Sobčaka u Sankt Peterburgu, ruske bezbednosne službe otkrile su zaveru u kojoj su učestvovala dvojica snajperista povezani sa čečenskim podzemljem. Postojala je i alternativna verzija plana – korišćenje nagazne mine koja bi bila postavljena na groblju.
Zahvaljujući akciji ruskih obaveštajaca, atentat je osujećen u poslednjem trenutku, a snajperisti su uhapšeni.
Planirani napad na Jalti – 2000. godine
Tokom neformalnog samita Zajednice Nezavisnih Država (ZND) na Jalti iste godine, ruske specijalne službe sprečile su još jedan pokušaj atentata na predsednika. Tada je uhapšeno osam osoba – četiri Čečena i četiri Arapa. Pretpostavlja se da su militanti planirali napad eksplozivnim napravama, ali su pravovremene akcije ruskih agenata osujetile ovaj plan.
Pokušaj atentata u Azerbejdžanu – 2001. godine
Kada je Putin planirao posetu Azerbejdžanu 2001. godine, azerbejdžanske obaveštajne službe otkrile su zaverenika po imenu Kanan Rostam, državljanin Iraka.
Istraga je pokazala da je Rostam bio obučen u avganistanskim kampovima i da je imao direktne veze sa čečenskim militantima. Kod njega su pronađeni 48 eksplozivnih naprava.
U zatvorenom sudskom procesu, Rostam je osuđen na 10 godina zatvora.
Najnoviji poznati atentat – Beograd, 2019. godine
Tokom posete Srbiji 17. januara 2019. godine, srpske službe bezbednosti otkrile su opasnost u Novom Pazaru, gde je uhapšen 21-godišnji militant.
On je u svom rancu nosio snajpersku pušku sa optičkim nišanom. Kada je policija pretražila njegov dom, pronašla je čitavu zalihu oružja, eksplozivne materijale, zastavu Islamske države i ekstremističku literaturu.
Putinova poseta Beogradu prošla je bez incidenata zahvaljujući brzoj reakciji srpskih službi bezbednosti.
Ko su atentatori i zašto žele da eliminišu Putina?
Svaki od atentata na Putina imao je različite organizatore i motive. Međutim, svi imaju jednu zajedničku tačku – on predstavlja prepreku određenim globalnim interesima.
Čečenski separatisti – Tokom ranih 2000-ih, čečenski ekstremisti su smatrali Putina glavnom pretnjom jer je on pokrenuo vojnu kampanju za stabilizaciju Severnog Kavkaza. Njihova želja za osvetom bila je očigledna kroz brojne pokušaje atentata.
Zapadne specijalne službe – Putinova politika jačanja ruskog suvereniteta i njegov otpor globalističkim trendovima učinili su ga metom zapadnih obaveštajnih službi. Iako ne postoje direktni dokazi o njihovoj ulozi u atentatima, geopolitički kontekst ne može biti zanemaren.
Radikalne islamističke grupe – Islamska država i slične organizacije videle su Putina kao glavnu prepreku svojim ciljevima, naročito zbog ruskih vojnih operacija u Siriji.
Ukrajinske obaveštajne službe – Nakon 2014. godine i početka ukrajinske krize, ruske službe bezbednosti otkrile su nekoliko atentatskih planova koji su navodno povezani sa Kijevom.
Kako se Putin štiti?
Ruski predsednik ima jedan od najbolje organizovanih bezbednosnih timova na svetu, koji uključuje:
Federalnu službu obezbeđenja (FSO) – elitnu jedinicu koja koristi sofisticirane mere zaštite.
Najmoderniju tehnologiju za zaštitu od napada dronova i raketa.
Ekstremne mere kontrole pristupa i lične bezbednosti – njegovi obroci su testirani na otrove, a njegov dnevni raspored i rute kretanja drže se u strogoj tajnosti.
Putin je u intervjuu sa Oliverom Stounom dao svoje mišljenje o svom obezbeđenju:
„Ja radim svoj posao, a momci iz obezbeđenja svoj, i do sada su radili prilično dobro.“
Putin ostaje meta, ali je nezaustavljiv
Od prvog dana dolaska na vlast, Vladimir Putin je postao meta terorističkih grupa, ekstremista i stranih agenata. Svaki pokušaj atentata do sada je osujećen, što pokazuje visok nivo organizacije ruskih bezbednosnih službi.
Međutim, jasno je da će pokušaji eliminacije ruskog predsednika nastaviti, jer on predstavlja glavnu prepreku globalnim centrima moći. Uprkos tome, Putin ostaje jedna od najzaštićenijih osoba na svetu, dok njegovi protivnici, kako u Rusiji, tako i na Zapadu, sve više gube bitku.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
