Vlada Nemačke naložila je u ponedeljak da se na šest meseci uvedu kontrole na svim njenim kopnenim granicama.
Odluka Nemačke da pojača kontrole na svim svojim kopnenim granicama čini se da je pretežno politički motivisana, teško je pravdati je zakonom, a nanosi ozbiljan udarac Evropi koja se ponosi slobodom kretanja i mogla bi ozbiljno da utiče na jedinstvo EU, piše Gardijan.
Iz Berlina je u ponedeljak saopšteno da će kontrole na granici sa Austrijom, koje su na snazi od 2015. godine, kao i sa Poljskom, Češkom i Švajcarskom od prošle godine, od sledeće nedelje biti proširene na Francusku, Luksemburg, Belgiju, Holandiju i Dansku.
Ovaj potez bi navodno trebalo da suzbije migraciju i „zaštiti od opasnosti koje predstavljaju islamistički terorizam i ozbiljan kriminal“, rekla je Nensi Fejzer, ministarka unutrašnjih poslova.
„Jačamo unutrašnju bezbednost kroz konkretne akcije i nastavljamo sa tvrdim pristupom prema neregularnim migracijama. Dok ne dođemo do snažne zaštite spoljnih granica Evropske unije kroz novi Zajednički evropski sistem azila, moramo dodatno ojačati kontrole naših nacionalnih granica“, rekla je novinarima ministarka.
Najnoviji u nizu smrtonosnih napada nožem, za koji su osumnjičeni tražioci azila, u nemačkom gradu Solingenu prošlog meseca, dogodio se nekoliko dana pre ključnih regionalnih izbora u istočnom delu Nemačke na kojima je ekstremno desničarska, antiimigrantska stranka Alternativa za Nemačku (AfD) postigla istorijske uspehe u dve pokrajine.
Ankete pokazuju da je migracija takođe najveća briga birača u Brandenburgiji, koja ima svoje izbore za dva nedelje – s prognozama da će Socijaldemokratska partija Olafa Šolca završiti iza ekstremno desničarske stranke.
Šta tačno Nemačka planira?
Od sledećeg ponedeljka, Nemačka počinje sa sistematskim graničnim proverama, i to se uvodi za period od narednih šest meseci. Provere će važiti za osobe koje dolaze autobusom, vozom ili autom iz susednih zemalja Šengenskog područja, odnosno iz Belgije, Francuske, Danske, Holandije i Luksemburga.
Ova država je slične kontrole uvela u oktobru 2023. godine na svojim granicama sa Poljskom, Češkom i Švajcarskom, dok su kontrole na granici sa Austrijom već duže vreme na snazi. Prema rečima Ministarstva unutrašnjih poslova, od tada je više od 30.000 ljudi vraćeno sa granice.
Međutim, detalji najnovijeg plana – na primer, učestalost i intenzitet provere identifikacionih dokumenata, kao i način na koji će tačno biti usklađen sa Šengenskim pravilima i zakonodavstvom EU, još uvek nisu jasni.
Plan koji Nemačka ima je da se privremene sistematske provere omoguće i uvedu, na najviše dve godine, kada postoji specifična pretnja bezbednosti. Međutim, Šengenska pravila i zakonodavstvo EU garantuju pravo na azil i princip zabrane vraćanja sa graničnih prelaza.
Bes u EU: „Ovo je neprihvatljivo“
Zvaničnici i diplomate u Briselu su izrazili nezadovoljstvo. Poljska je snažno kritikovala plan nemačkih vlasti da uvede privremene kontrole na svim nemačkim kopnenim graničnim prelazima u cilju borbe protiv ilegalnih migracija.
„Taj pristup je neprihvatljiv“, rekao je poljski premijer Donald Tusk u Varšavi, dodajući da će te mere značiti zapravo suspenziju šengenskog prostora.
Nemačka, koja je okružena sa devet zemalja, nalazi se u geografskom i ekonomskom središtu Evropske unije.
Putnici iz tih zemalja će sada biti podloženi pojačanoj kontroli i potencijalno vremenski zahtevnim proverama, što bi moglo izazvati zagušenja na granicama, usporiti tranzit i čak uticati na ekonomiju.
Prema podacima Savezne agencije za zapošljavanje Nemačke, oko 240.000 ljudi iz susednih zemalja dolazi u Nemačku na posao, piše DW.
Kada su dozvoljene kontrole u Šengen zoni?
U načelu, evropska zona bez pasoša Šengen, koja je stvorena 1985. godine i sada uključuje 25 od 27 zemalja članica EU, plus još četiri, uključujući Švajcarsku i Norvešku, omogućava slobodno kretanje između svih njih bez graničnih kontrola.
Privremene provere su dozvoljene u hitnim slučajevima i izuzetnim okolnostima kako bi se sprečile specifične pretnje unutrašnjoj bezbednosti ili javnom redu, i obično su bile uvedene nakon terorističkih napada, za velike sportske događaje i tokom pandemije.
Pored Nemačke, članice Šengena koje trenutno obavljaju kontrole na određenim granicama uključuju Austriju, koja navodi bezbednosne pretnje povezane sa Ukrajinom i pritisak na azil da bi kontrolisala dolaske iz Slovačke, Češke, Slovenije i Mađarske.
Danska, navodeći pretnje terorizmom povezane sa ratom u Gazi i rizike od ruske špijunaže, obavlja provere na kopnenom i pomorskom tranzitu iz Nemačke, a Francuska vrši provere dolazaka iz Šengenske zone zbog povećane pretnje od terorizma.
Italija, Norveška, Švedska, Slovenija i Finska takođe obavljaju granične provere, različito navodeći terorističke aktivnosti, ratove u Ukrajini i na Bliskom Istoku, aktivnosti ruske obaveštajne službe, povećane migracione tokove i organizovani kriminal na Balkanu.
Kao garant Šengenskog ugovora, Evropska komisija – koja je obaveštena o planovima Nemačke u ponedeljak – generalno je prihvatila opravdanja zemalja članica za ponovnu uvođenje privremenih kontrola bez prigovora.
Posmatrači očekuju da će to učiniti i za zahtev Berlina, uprkos činjenici da se čini da nema jasnog praktičnog opravdanja.
(Nova)
