Učešće Rusije u sirijskom sukobu je ukazalo na brojne slabosti u stvarnoj taktici upotrebe oklopa na bojnom polju.
Tenkovske ekipe se sve češće suočavaju sa pretnjom “džihadističkih vozila,“ protivtenkovskih raketnih sistema i improvizovanih eksplozivnih uređaja (IED). U tom smislu, ruski vojni zvaničnici su napravili promenu u taktikama korišćenja tenkova na bojnom polju.
[adsenseyu1]
O novoj promeni ruskog razmišljanja o upotrebi oklopa je pisao Andrej Stanavov, novinar ruske novinske agencije RIA Novosti.
Andrej Stavavov je posetio poligon Pogonovo u ruskoj oblasti Voronjež kako bi posmatrao taktičke vežbe 20. garde vojske sa kombinovanim naoružanjem i pogledao kako je moderno ratovanje promenilo ruske taktike korišćenje teknova na bojnom polju.
Pre svega, on je primetio uvođenje tri nova elementa borbenih tenkova, koji su se pojavili na osnovu iskustva rata u Siriji:
- tank carousel;
- tank trousers;
- syrian shaft.
Svaki od ovih novih elemenata ima svoje karakteristike, koje uzimaju u obzir tehničke zaostatke ruskih tenkova kao što je T-72.
Na primer, “tank carousel“ je neprestano pucanje, kada se tri, šest, devet ili više tenkova neprekidno pomeraju u kružnom kretanju, jedan udara neprijatelja, drugi se kreće ka zadnjem delu i ponovo se puni, treći se priprema za ulazak na poziciju pucanja, i tako dalje.
Prema rečima Stanavova, “tank carousel“ se može koristiti kada je nepoznato kakvo oružje neprijatelj ima na raspolaganju – tenkove, protivtenkovske vođene rakete (ATGM) ili lansere granata.
Drugi element je “tank trousers“ koji uključuje tenkove koji naizmenično pucaju između dva rova, bez zadržavanja na jednoj poziciji duže od nekoliko sekundi. Tenk ulazi u rov, puca, odlazi u rikverc i pomera se do sledećeg. Neprijateljsko protivtenkovsko oružje nema vremena da reaguje.
Lokalni sukobi su jasno pokazali da su poziciona odbrana i ofanziva u klasičnom smislu nadživeli svoju korisnost. Glavni zadatak tenkista na bojnom polju je konstantno manevrisanje i skrivanje slabo zaštićenih mašina u terenskim naborima.
U Siriji su humke i prirodne zemljišne “terase“ počele da se upotrebljavaju u taktikama za uporebu oklopa na bojnom polju. Ovde se tenkovi mogu kretati duž parapeta, a kada stignu do otvora, pucaju i brzo se skrivaju iza nasipa. Sve dok ostaju u stalnom pokretu, postoje gotovo nemoguće naciljati ih ili ih pogoditi. Štaviše, da bi prevario neprijatelja, komandant može odabrati koji otvor da puca nasumično, odajući utisak da ima više raspoređenih tenkova nago što je to u stvarnosti. Otvori se mogu kreirati pomoću inženjerske opreme, a po potrebi i od strane same posade.
U eri lokalnih sukoba bez jasnih linija fronta, ideja o velikim tenkovskim vojskama koje se suočavaju sa ogromnim frontovima je postala stvar prošlosti.
Webtribune.rs
