Ako Rusija prestane da isporučuje obogaćeni uranijum američkim energetskim kompanijama to bi moglo dovesti do gašenja nuklearnih elektrana u SAD, a samim tim i do naglog skoka cene struje, što će pogoditi potrošače, a i privredu te zemlje.
Pitanje je li će se Moskva odlučiti na takav korak, ali nije tajna da je Rusija razmatrala takvu mogućnost kao odgovor na američke sankcije u energetskom sektoru, kaže za Sputnjik Aleksandar Uvarov, ruski ekspert za nuklearnu energetiku.
„Prvo, želim da naglasim da Rusija isporučuje obogaćeni uranijum, što je veoma važno. To nije uranijum koji se dobija iz zemlje, nego prerađen na poseban način, u centrifugama, a to je ‘haj-tek’, visoka tehnologija. Komercijalne isporuke takvog proizvoda u svetu vrše samo tri kompanije – ruska korporacija ‘Rosatom’ i dve evropske kompanije: ‘Eurenco’ koja je u vlasništvu Nemačke, Holandije i Velike Britanije, i ‘Orano’ u vlasništvu Francuske… Manje tehnologije postoje još u Kini, Brazilu, čak i u Iranu, ali one ne rade na svetskom tržištu“, objašnjava Uvarov.
Američki eksperti su zabrinuti zbog mogućnosti da bi Rusija samo jednom svojom odlukom mogla da zaustavi rad nuklearnih reaktora u SAD, jer bi to, kako upozoravaju, moglo da dovede do gašenja reaktora zbog čega će cene električne energije skočiti čak i iznad trenutne inflacije.
Amerika u neobranom grožđu
U slučaju da Rusija stavi embargo SAD će biti primorane da traže druge dobavljače na tržištu uranijuma, dok će Rusija lako naći nove kupce, jer se nuklearne elektrane i dalje grade u mnogim zemljama sveta, što će stvoriti dodatnu potražnju na tržištu.
„Mogu li Amerikanci da nađu zamenu ruskom uranijumu? Mogu. Prvo se mogu obratiti evropskim dobavljačima sa zahtevom da povećaju isporuke Americi. To je moguće, ali po mom mišljenju Evropljani neće moći u potpunosti da zatvore tu rupu koja se može stvoriti“, kaže Uvarov.
Druga opcija, o kojoj se poslednjih godina stalno govori u SAD, jeste stvaranje sopstvenog komercijalnog proizvođača, dodaje ekspert.
„Pominje se kompanija pod nazivom ‘Centrus’, ali ja u to ne verujem, jer SAD, začudo, nikada u svojoj istoriji nisu imale centrifugalno obogaćivanje uranijuma. Koristili su zastarelu tehnologiju koja troši dosta energije, a poslednja fabrika je zatvorena 2013. godine. Amerikanci nemaju savremene tehnologije spremne za komercijalnu upotrebu, što je iznenađujuće. Pokrenuli su taj proces obogaćivanja uranijuma, ali nisu mogli da ga učine komercijalnim“, kaže Uvarov.
Paradoksalno je to što je nedavno grupa američkih senatora – republikanaca zahtevala da se uvede embargo na isporuku ruskog uranijuma koji je dosad bio izuzet iz sankcionih mera, jer je došlo vreme da se „zauvek uklone svi ruski energenti sa američkog tržišta“, a paradoks je još veći ako se zna da SAD nemaju sopstvenu proizvodnju uranijuma i da u velikoj meri zavise od ruskog obogaćenog uranijuma.
Konkretno, Rusija pokriva 20 odsto američkih potreba za obogaćenim uranijumom. Dakle, to znači gubitak od 20 odsto proizvodnje, kaže za Uvarov.
„To zaista može da stvori poteškoće američkim nuklearnim elektranama, naravno, ne svima. U najgorem slučaju, reč je o 20 odsto, ali u stvarnosti će biti manje. Takođe, ne treba zaboraviti da su nuklearni naučnici štedljivi ljudi, a nuklearne kompanije širom sveta uvek imaju rezerve. Ove rezerve dozvoljavaju da se situacija rastegne, u zavisnosti od toga kako se radi i kolike su te rezerve. To može biti oko godinu dana, dve, pa čak i tri godine“, objašnjava Uvarov.
Drugim rečima, čak i da se danas obustavi snabdevanje obogaćenim uranijumom iz Rusije, Amerikanci će, ipak, imati vremena – od godinu do tri da nađu neko političko ili drugo rešenje.
Samim tim, smatra Uvarov, alarmantna upozorenja američkih eksperata imaju za cilj skretanje pažnje na ovaj problem, jer ako Rusija uvede embargo na isporuku ruskog uranijuma najteži udarac će zadobiti američki program perspektivnih reaktora.
„Postoji zahtev američkog Kongresa da se najmanje dva nova perspektivna reaktora sa novim tehnologijama pokrenu najkasnije do 2028. godine. Na tome se već radi. Iznenađujuće je to što će svi projekti perspektivnih reaktora raditi na visoko obogaćenom uranijumu. To obogaćivanje je veće nego za nuklearne elektrane. Za perspektivne reaktore potreban je uranijum sa obogaćenjem od oko 20 odsto. I, sada zaključak – jedini komercijalni dobavljač visoko obogaćenog uranijuma na svetu je Rusija! Samim tim, ako sutra bude uvedena zabrana isporuke ruskog obogaćenog uranijuma, bilo konvencionalnog ili pojačanog, onda će američki perspektivni reaktorski program biti u opasnosti da potpuno propadne, jer neće moći da naprave ove reaktore, neće imati gorivo“, ističe Uvarov.
Stradaće i Evropa
Pojedini eksperti smatraju da u slučaju asimetričnog odgovora Rusije na energetske sankcije Zapada neće stradati samo SAD, već i neke evropske zemlje. Na pitanje koliko je Evropa zavisna od ruskog uranijuma, Uvarov kaže da je „sa Evropom situacija još komplikovanija“.
„U Evropu isporučujemo dve stvari – obogaćeni uranijum koji se koristi u raznim nuklearnim elektranama u Evropi i nuklearno gorivo koje se koristi samo u Istočnoj Evropi, gde se nalaze sovjetski reaktori, a to su: Bugarska, Češka, Slovačka, Mađarska, Finska i još Ukrajina, ali da se nje sada ne dotičemo. I ovde je situacija opet dvojaka. Odnosno, ako prestanemo da isporučujemo obogaćeni uranijum, Evropljani će pokušati da ga zamene sopstvenom proizvodnjom, ali tada će stradati Amerika“, objašnjava ekspert.
U tom slučaju Evropa će biti primorana da nadoknadi gubitke i neće moći da isporučuje obogaćeni uranijum Americi.
„Ako prestanemo da isporučujemo Evropi nuklearno gorivo, što je sledeći korak posle obogaćenog uranijuma, onda će nuklearne elektrane iz ovih pet zemalja koje sam naveo biti u opasnosti od zatvaranja. Delimično problem može da reši američka kompanija „Vestinghaus“, koja može da pravi nuklearno gorivo za sovjetske reaktore, ali kapacitet postrojenja je ograničen. Osim toga, oni sada imaju velikog kupca, a to je Ukrajina, jer Ukrajina više ne želi da kupuje gorivo od Rusije“, kaže Uvarov.
Prema njegovim rečima, to će dovesti do stvaranja konkurencije između potrošača nuklearnog goriva na tržištu i probleme zemljama Istočne Evrope.
„Ne znam kako će se oni poređati i kako će dokazati koja je država bitnija. U ovom slučaju, brinem za Bugarsku, koja će sigurno biti stavljena na poslednje mesto, a za njih je nuklearna elektrana ‘Kozloduj’ jedini izvor električne energije u zemlji. Sve ostalo je mnogo skuplje. Tamošnja nuklearna elektrana je ta koja omogućava bar nekako obuzdavanje cena struje. Dakle, ovde bi najteži problemi nastali za zemlje Istočne Evrope“, zaključio je ekspert.
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti naše najbolje vesti kao i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama zbog specifičnog sadržaja
Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
Olivera Ikodinović (sputnik)
