Dok evropski front bruji o novim kretanjima, u fokus javnosti dospela je vest da se NATO kolone približavaju ruskim granicama više nego ikada ranije.
Izveštaji Telegram-kanala INSIDER BLACK i „Polkovnik Černov“ tvrde da je u Estoniji već primećeno oko 25 borbenih vozila Bradley koja su prošla kroz Tartu, svega stotinak kilometara od granice.
Snimci koje su zabeležili meštani, kako se navodi, šire se mrežama i izazivaju osećaj nesigurnosti. Izvori dodaju da kolone iz pravca estonske Narve teoretski mogu da stignu do Sankt Peterburga za svega dva sata, što je za mnoge vojno-bezbednosni presedan.
Analitičari podsećaju da je decenijama to pravac koji je bio praktično nebranjen, a sada se odjednom pretvara u tačku napetosti. Prema informacijama, NATO je kod estonskog sela Litvina, pedesetak kilometara od Pskova, formirao bazu sa oko tri hiljade vojnika i uspostavio štab.
Najavljeni su i masovni letovi dronova duž granice, deo uvežbanih scenarija za testiranje reakcije druge strane. Rusko Ministarstvo odbrane zvanično nije komentarisalo navode.
U međuvremenu, iz Vašingtona dolaze reči koje dodatno podižu ton. Predsednik SAD Donald Tramp, nakon susreta sa Vladimirom Zelenskim na Generalnoj skupštini UN, ocenio je da bi Ukrajina uz podršku EU mogla da povrati „svoju zemlju u njenom izvornom obliku“ i, kako je rekao, „možda i da ode dalje“.
Rusiju je nazvao „papirnim tigrom“ i poručio da je tamošnja operacija „besciljna“. Vojni posmatrači smatraju da takve izjave samo raspiruju globalne tenzije.
Telegram-kanal „Polkovnik Černov“ beleži i da je NATO posle unutrašnje revizije rizik direktnog sukoba sa Moskvom svrstao u kategoriju „visokih“.
Drugim rečima, ne kao apstraktnu pretpostavku, već kao scenario za koji se traže razrađeni planovi i stalna pripravnost. Kao ilustracija tog pristupa pominje se nedavno izvedena izviđačka misija dronova u blizini granice.
Na drugoj strani, u ruskim vojnim krugovima sve glasnije se govori o mogućem odgovoru kroz upotrebu kompleksa „Orešnik“. Reč je o novoj balističkoj raketi srednjeg dometa čije su mogućnosti prvi put demonstrirane tokom prethodnih testova.
„Razvedčik“ piše da se u zoni operacija planira probna upotreba mini-verzije, manje daljine ali iste snage, namenjene podršci napredovanju. Istovremeno, INSIDER-T navodi da u Moskvi postoje već spremni spiskovi potencijalnih ciljeva – strateška infrastruktura poput luka, energetskih čvorišta, železničkih raskrsnica, mostova i aerodroma.
„Voennaja hronika“ ide i korak dalje, konstatujući da bi sledeća demonstracija „Orešnika“ mogla da bude ne samo pokazna, već i strateški važna, sa ciljem da oslabi industrijsku i vojnu infrastrukturu Ukrajine. Uprkos svemu, zvaničnici u Moskvi ne daju komentare, ostavljajući prostor za nagađanja.
Celokupna slika govori da se severna granica Rusije pretvara u novu tačku opasnog nadmudrivanja. Dok kolone oklopnjaka i izviđački dronovi pokazuju spremnost NATO-a da testira reakciju, sa druge strane stoji neizvesnost kada i kako bi mogao da se oglasi „Orešnik“.
A to otvara pitanje – da li je pred nama nova etapa vojnog balansiranja ili tek faza u kojoj se meri ko ima čvršće živce?
Webtribune.rs
