Kineska odluka da ograniči izvoz retkih metala, među kojima i germanijuma, gurnula je ceo sektor u stanje koje londonski Financial Times opisuje kao „očajničko“.
U jednom dahu podsećaju da je Peking već tokom leta 2023. postrožio kontrolu nad izvozom germanijuma i galijuma, da bi naredne godine potpuno obustavio slanje tih metala, kao i antimona, u Sjedinjene Države.
Analitičari tržišta beleže da su posledice stigle brže nego što je iko očekivao. Prema podacima agencije Fastmarkets, kilogram germanijuma danas se kotira na gotovo 5.000 dolara – što je pet puta više nego početkom 2023, kada je cena bila nešto iznad 1.000 dolara.
U septembru 2024. ova cifra dostigla je najviši nivo od kada agencija vodi evidenciju, dakle od 2011. godine. Trgovci otvoreno priznaju da su specijalizovane kompanije ostale na tankim zalihama, a mogućnost dodatnog priliva na tržište praktično ne postoji.
Zašto je germanijum toliko važan? Ne koristi se samo u elektronici, već ima ključnu ulogu u optičkim uređajima, termovizijskim sistemima i modernim letelicama.
Drugim rečima – bez njega se teško može zamisliti razvoj sofisticirane tehnologije. Upravo tu leži i politička osetljivost: ograničavanje pristupa takvom resursu odmah otvara pitanje kako će Zapad prilagoditi svoj pristup proizvodnji i razvoju.
Situaciju dodatno komplikuju sankcije uvedene protiv Rusije, koje su zatvorile još jedan kanal snabdevanja. Dok su cene još „samo“ skočile, mnogi se pitaju šta sledi ako metal potpuno nestane sa lagera. Tada bi, upozoravaju izvori lista, moglo da dođe do potpune promene u načinu kako se razvijaju i projektuju složeni sistemi, od elektronike do energetike.
U Pekingu ne kriju da su potezi deo šire strategije. Ministarstvo trgovine Kine prošlog jula najavilo je proširenje kontrola i na proizvode dvostruke namene – dronove sa preciznom opremom, lasere, tehnologiju za infracrveno snimanje.
U objašnjenju je naglašeno da takva oprema ne sme završiti u rukama onih koji bi je koristili u svrhe koje podrivaju globalnu bezbednost. Ove odredbe stupile su na snagu 1. septembra 2024.
Paralelno, u to vreme tadašnja američka administracija pokušavala je da stavi pod zabranu izvoz opreme i tehnologije za proizvodnju poluprovodnika u Kinu iz više od 30 država.
Sukob interesa je očigledan – dok jedni zatvaraju slavine, drugi pokušavaju da ograniče pristup tehnologiji. Na to se osvrnuo i predstavnik kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lin Džijan, poručujući da Vašington svojim pritiscima „podriva globalnu trgovinu i nanosi štetu svim stranama uključenim u lance snabdevanja“.
I tu se krug zatvara. Globalno tržište je već pokazalo koliko je krhko kada se na njega uplete politika. Ako germanijum, galijum i slični metali nastave ovim putem, predstoji period u kojem će industrije morati da smišljaju alternative. Pitanje je samo – ima li ih dovoljno i da li je svet spreman da plati cenu za novu ravnotežu.
Webtribune.rs
