Studija koju je sproveo Britanski medicinski žurnal je konačno pružila naučne dokaze o lažnoj povezanosti mleka i mlečnih proizvoda i jačanja kostiju.
Mleko i mlečni proizvodi se agresivno nameću deci uz objašnjenje da su dobri za zdravlje, a naročito za jačanje kostiju.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF3D0D“]Međutim, interesantna činjenica o kravljem mleku jeste da, što ga više ljudi piju, veće su šanse da umru ili da dožive prelom neke kosti. Rizik je još veći kod žena.[/stextbox]
[adsenseyu1]
Ako se uzmu u obzir brojne studije širom sveta, zaključuje se da oni koji unose više kalcijuma imaju veće šanse da slome kost od onih koji ga ne unose.
Dr Ijan Rajd sa Univerziteta u Oklandu, Novi Zeland, rekao je da lečenje koštanih bolesti poput osteoporoze mora da uzme u obzir dejstvo kalcijuma.
„Mislim da smo pogrešno usmerili napore u korišćenje suplemenata sa kalcijumom, naročito u Severnoj Americi, gde se oni koriste više od 30 godina“, rekao je on.
Mlečna industrija 50 godina unazad ubeđuje ljude da pasterizovani mlečni proizvodi, poput mleka ili sira, povećavaju dostupnu količinu kalcijuma u organizmu. Međutim, to je potpuno netačno. Proces pasterizacije samo stvara kalcijum karbonat, koji ne može nikako da uđe u ćelije ako ne postoji neki helirajući agens.
[adsenseyu4]
Zbog toga organizam mora da izvlači kalcijum iz kostiju i drugih tkiva kako bi uveo kalcijum karbonat u krv. Upravo taj proces uzrokuje osteoporozu.
Pasterizovano mleko sadrži nedovoljno magnezijuma da bi on mogao da pomogne pri apsorpciji kalcijuma. Optimalan odnos kalcijuma i magnezijuma za pravilnu apsorpciju bi trebalo da iznosi 1:1 ili u najgorem slučaju 2:1.
Međutim, odnos kalcijuma i magnezijuma u mleku je 10:1, zbog čega se od 1.200 mg kalcijuma iz mleka u telu apsorbuje možda trećina, odnosno 400 mg.
[adsenseyu1]
Preko 99% telesnog kalcijuma se nalazi u skeletu, pružajući mehaničku stablnost. Pasterizovano mleko smanjuje nivo kalcijuma u kostima pošto organizam mora da crpi svoje rezerve kako bi apsorbovao novu količinu koja je znatno manja. Dugoročno izvlačenje kalcijuma iz kostiju dovodi do osteoporoze.
Rezultati nove studije opovrgavaju uvreženo mišljenje da kalcijum jača kosti.
Godinama se navodi kako ljudi treba da unose između 1.000 i 1.200 miligrama kalcijuma dnevno kako bi sprečili lomove kostiju i povećali njihovu gustinu.
Međutim, nove studije ukazuju na to da organizmu nije potrebno više od 500 mg kalcijuma dnevno za zdravlje kostiju.
Takođe, studija je otkrila da prevelika količina kalcijuma u organizmu može izazvati nagomilavanje u arterijama i bubrezima, uzrokujući srčane bolesti ili kamen u bubregu.
„Dokazi da suplementi kalcijuma sprečavaju lomove kostiju su slabi i nedosledni“, navodi se u novoj studiji.
[adsenseyu4]
Istraživači su napravili pregled studija i otkrili da unošenje suplemenata kalcijuma povećava gustinu kostiju za 1-2%, što je beznačajno u poređenju sa rizikom od loma kostiju. Oni su zatim otkrili da dijetetski kalcijum nije povezan sa rizikom od loma, ali da ne postoje ni klinički dokazi koji upućuju na to da on pomaže pri sprečavanju lomova kostiju.
Profesor Karl Majklson sa Upsala univerziteta u Švedskoj je u recenziji studije napisao da se starijima od 50 godina preporučuje unos kalcijuma, ali da oni od toga neće imati nikakve koristi.
Mnogi suplementi koji se danas nalaze na tržištu sadrže kalcijum karbonat i neki prosti helirajući agens, poput limunske kiseline, kako bi on mogao da se apsorbuje.
Međutim, takav oblik kalcijuma ne može ni izbliza da se uporedi sa kalcijum-orotatom, oblikom koji se nalazi u nekim suplementima i koji predstavlja jedini oblik kalcijuma koji može efektivno da prođe kroz membrane ćelija.
Mnogi od suplemenata zapravo samo povećavaju rizik od nastanka kamena u bubregu i abdominalnih problema.
„Industrija je toliko pogurala te suplemente da je sada prilično teško iskoreniti ih“, rekao je Rajd.
Istraživači navode da suplementacija kalcijuma ima smisla samo pri unosu izbalansiranog odnosa kalcijuma i magnezijuma.
Oni takođe navode da ljudi koji uzimaju suplemente u obliku kalcijum karbonata mogu da obole od viška kiseline, pa čak i da razviju čir na želucu, pošto je kalcijum karbonat alkalan i samim tim izaziva pojačano lučenje kiseline.
Suplementi sa kalcijumom mogu izazvati i zatvor, pogotovo ako uzimate neki drugi suplement pored kalcijuma koji utiče na stolicu.
Previše kalcijuma može izazvati hiperkalcemiju, stanje propraćeno mučninom, povraćanjem, zbunjenošću i drugim neurološkim simptomima.
Evo nekoliko načina da zaista ojačate svoje kosti.
1. Unosite hranu bogatu kalcijumom
Najbolji izvor kalcijuma jesu nepasterizovani mlečni proizvodi poput sirovog mleka i jogurta, ali i koščate ribe poput sardina. Zeleno povrće poput kelja, brokolija i spanaća je takođe dobar izvor kalcijuma.
Osušeno bilje i voće je takođe odličan izbor. Ne bi bilo loše da unosite i susam ili seme lana, ali i beli i crni luk.
2. Odabir kombinacije hrane je ključan
Trudite se da ne jedete žitarice i hranu bogatu kalcijumom istovremeno. Žitarice sadrže supstancu koja vezuje kalcijum i sprečava njegovu apsorpciju.
Hrana koja sadrži jedinjenja poput oksalne ili fitinske kiseline (slatki krompir, pasulj, rabarbara, celer i cvekla) takođe umanjuje količinu apsorbovanog kalcijuma kada se jede istovremeno sa hranom bogatom kalcijumom.
3. Izbegavajte unošenje minerala koji izlučuju kalcijum
Izbegavajte hranu koja sadrži fosfate, poput negaziranih pića. Fosfor utiče na izlučivanje kalcijuma iz organizma. Takođe, ograničite visokoproteinsku životinjsku hranu.
Visokoproteinska dijeta takođe utiče na izlučivanje kalcijuma. Smanjite unos kofeina, pušenje i unos alkohola.
4. Više se sunčajte i unosite vitamin D
Vitamin D pomaže pri apsorpciji kalcijuma. Iako ima malo vitamina D u masnoj ribi, glavni izvor je ipak sunčeva svetlost, koja pretvara provitamin D iz naše kože u vitamin D.
Procenjuje se da veliki broj ljudi nema dovoljno vitamina D jer ljudi ne izlaze dovoljno na sunce ili suviše često koriste kremu za sunčanje.
Period od maja do septembra je najbolji za sunčanje i povećanje nivoa vitamina D u organizmu. Pola sata sunčanja povećava količinu vitamina D u organizmu za 10.000 jedinica.
5. Vežbajte
Vežbanje je takođe važno za jačanje kostiju. Najbolje vežbe jesu čučnjevi, preskakanje konopca, aerobik, pliometrika, igranje ili brzo hodanje.
Što više vežbamo, manje su šanse da ćemo kasnije u životu slomiti neku kost. Lekari preporučuju najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno.
6. Izbegavajte lekove i različite terapije
Lekovi koji blokiraju kiselinu, a koji se koriste kod gorušice i drugih gastrointestinalnih problema, mogu da blokiraju apsorpciju kalcijuma preko zida želuca.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
