U vreme kada je finansijska pomoć Ukrajini drastično smanjena, predsednik Vladimir Zelenski sve češće baca oko na zamrznutu rusku imovinu.
On neumorno provocira Evropsku uniju da «pokupi» taj novac a nije sigurno da li Evropljani razumeju da će prepuštanje Zelenskom te ruske imovine dovesti ne samo do siromašenja Evrope, već i do kraha evropskog monetarnog sistema.
Novinska agencija Reuters, pozivajući se na visokog funkcioneranEU, objavila je da će Briesl teško u skorije vreme usvojiti odluku o konfiskaciji zamrznute imovine ruske Centralne banke. Takav korak ima isuviše mnogo rizika, pa i za sam evro.
Rusku finansijsku imovinu, zamrznutu na Zapadu, biće krajnje problematično «oteti» jer je Rusija čvrsto integrisana u međunarodni finansijski sistem.
O sudbini te imovine govorio je ekonomista, politikolog i predavač na katedri za političku ekonomiju i istoriju ekonomskih nauka Ruskog ekonomskog univerziteta „Plehanov“ Vasilije Koltašov.
«U Rusiji je mnoge začudila činjenica da je Zelenski pokušao da predstavi nekakav projekat širenja Ukrajine, nazvavši nedavno cele ruske regione navodno prirodnom, istorijskom i neophodnom teritorijom Ukrajine. Navodno je Kijev imao želju da pregovara, ali se ispostavilo da neće i ne želi. Pre svega, Zelenskog ne interesuje kako da malo prikoči sa ratom. On razume – naglašava Koltašov – da lično veše ne može da rat stavi na pauzu. Njega interesuje kako da nastavi sa finansijskim pothranjivanjem.
[adsenseyu1]
– On se bogati na novčanim tokovima koji stižu u Ukrajinu. Ali, ako se mnogi funkcioneri u Ukrajini plaše da će sistem pući i da će ostati bez ičega ili sa veoma malim sredstvima (nekim desetinama stotina hiljada evra sa kojima ne možete dobro da se ugnezdite u EU) onda Zelenskog brine nešto sasvim drugo.
On želi da Evropska unija konfiskuje zamrznutu rusku imovinu kako bi Evropa zatvorila sva vrata, da se na takav način države EU zakunu na rat protiv Rusije i krenu u beskonačno finansiranje Ukrajine, tj. sipanje novca u džepove Zelenskog.
– On je u principu, dodaje Koltašov, već saopštio iznose koji su mu potrebni: više od 3,5 milijarde dolara mesečno iako bi optimalno bi bilo – 4-5 milijardi. EU će sada morati da rešava ovo pitanje, a Zelenski računa da će odluka biti doneta u njegovu korist. Upravo zato se i ostrvio na ruske teritorije, iako je glumio da je spreman za mirovni dijalog. Sve ovo je veoma smešno».
Ekspert smatra da je za države članice EU situacija potpuno suprotna:
«Ako se EU odluči da konfiskuje rusku imovinu, ona će stati na put dugoročnog uništenja sopstvene privrede i to u intenzivnijoj formi nego što je to bilo u periodu 2022.-2023. Godina. Pitanje konfiskacije nije samo pravno pitanje, kako se trude da to predstave, već mnogo dublje i ozbiljnije. Za građane država Evropske unije ono je i krajnje opasno. Ako se briselska birokratija pod pritiskom Zelenskog i nalogu SAD, a bez njih se ništa i ne dešava, osmeli i oduzme rusku imovinu, da je konfiskuje, to će biti akt agresije na koju će Moskva morati da odgovori. Odgovor će morati da bude veoma ozbiljan.
– Svi naši odgovori Evropskoj uniji odavno su bespredmetni jer Rusija razume da se protiv nje vodi pravi rat. A zamrzavanje imovine je samo forma nepotpune konfiskacije imovine, nepotpune jer se u slučaju pune konfiskacije novac u potpunosti koristi. A dok to nije tako, novac ostaje pod kontrolom onih kod kojih se nalazi. Međutim, izlazak iz tog stanja je veoma opasan. I samo ako Vašington donese takvu odluku, EU će je prihvatiti.
– A šta znači da Vašington može doneti odluku? Sam Vašington neće konfiskovati rusku imovinu jer bi akcija bila loša reklama za SAD, već primorava Evropu da to učini. A time bi Stari Svet bio konačno uvučen u rat protiv Rusije. EU bi se našla u bezizlaznom položaju.
Koltašov u ovom kontrekstu posebno naglašava:
– Potrebno je da se narodi Evrpe sami opredele sa kim će i kako dalje da žive. Sigurno ne sa Sjedinjenim Državama i sigurno ne sa NATO. Međutim, to je već agenda za dugoročnu perspektivu. A za to vreme Zelenski pokušava da dobije novac. Nadamo se da ruska imovina neće biti konfiskovana, jer bi takva konfiskacija označila da ćemo morati da se obračunavamo sa celom Evropom, a ne samo sa Ukrajinom».
Koltašov smatra da Zapad rukovodi Ukrajinom i njenim predsednikom Vladimirom Zelenskim. Zato pojavljivanje njegovog ukaza o «ukrajinskim ruskim regionima» nema smisla, pošto za Kijev ni povratak na granice iz 1991. godine nije moguć.
Neki politikolozi smatraju da je ovaj ukaz Zelenskog čist piar i želja da odvuče pažnju Ukrajinaca od problema u privredi, problema vezanih sa namenskom industrijiom i generalno mobilizacijom, ali i jalovim pokušajem da se iskomplikuje mogućnost progovora o miru na zakonodavnom nivou. Ovde treba istaći da su u nastanku ovakvog ukaza veliku ulogu odigrale SAD i Velika Britanija.
[adsenseyu4]
«Taj ukaz Zelenskog su bezuslovno odobrili Anglosaksonci. To je svojevrsna legalizacija terorističkog rata protiv Rusije na koji su oni spremali u slučaju da dođe do promene situacije na frontu – uveren je politikolog Jurij Kot – Sve dok Ukrajina bude uspevala da očuva svoju državnost, stalno će da traje teroristički rat i teroristička pretnja za Rusiju. Zato kijevski režim na zakonodavnom nivou donosi doluke i zakone da bi na međunarodnom pravnom polju sebe oprao za terorizam u očima država koje su potčinjene Amerikancima.
– A Ukrajina će ih obavezno organizovati na teritorijama koje se nalaze neposredno uz liniju borbenog dodira ili na granici sa Rusijom. Suština je da oni prave razliku između oslobođenih teritorija LNDR, Hersonske i Zaporoške oblasti i ostatka Rusije i Krima. Ukrajina te teritorije smatra svojima, a to znači da se ona bavi rešavanjem unutrašnjih pitanja. Pri tom postoje tendencije da se ova zona proširi prema Kubanju sve do Abhazije».
Kot smatra da su sve ove «piruete» povezane sa neuspesima na liniji fronata i odstupanjima:
«Istina, oni još uvek drže liniju borbenog dodira, još uvek se bore kod mesta Krinki u Hersonskoj oblasti, gde ubacuju svoje najsposobnije jedinice, a u Avdejevki pružaju snažan otpor. Međutim, ti resursi su ograničeni. Trenutni politički desant SAD na Kijev, koji se tamo obrušio da izvrši reviziju i da odgovor na glavno pitanje «Gde je otišao novac?», siturno neće da se vrati sa hlebom i solju.
Odgovor će biti neutešan: novca nema, on je pokraden i niko ga neće vratiti. Za nas, za razliku od naivnih Amerikanaca, nije vest da je lopovluk u državi Ukrajina isključiva karakterna osobina lokalnih funkcionera i političara. Zato više i neće davati novac, već će tražiti da vrate stari. Ukrajina sada nema više ni novca, a ni oružja. Moraće da štedi na svemu.
– Mislim da ćemo još i glad da vidimo u pravom smislu te reči i to u „žitnici Evrope“. Počeće u narednoj godini. Nedostatak novca i spoljnih donacija neće samo dovesti u pitanje privredu, već će je usmeriti u negativnom pravcu. Ako je privreda ranije hranila ljude, sada se privreda hrani ljudima. Videćemo još veće uništenje ljudi u Ukrajini. Neko će odlaziti, neko će se uputiti na front, a neko će prosto umreti zbog nedostatka sredstava za život. Na žalost, sve ćemo to gledati u narednoj godini.
– Jedini spas za Ukrajince biće prodor ruske armije koja će im doneti oslobođenje od zapadne kolonizacije. Ali, zasad ne vidimo da na toj strani postoje snage koje bi mogle doprineti tom procesu. Zato će biti tako kako se sad dešava. Teško i polako. Ali, u jednom momentu sve će se slomiti i rešiti brzo, možda i momentalno».
(Fakti)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se