Plan Donalda Trampa da prebaci deo američke vojske iz Nemačke u Poljsku direktno je kršenje dogovora Rusije i NATO-a iz 1997. godine, koji zabranjuje zapadnom savezu da razmešta dodatne trupe na istoku Evrope.
U tom slučaju, Rusija će, raspoređivanjem raketnih sistema, morati da ojača svoje zapadne granice.
U vreme idiličnih odnosa Rusije i NATO, vojne sile potpisale su u Parizu sporazum kojim se Alijansa obavezala da neće razmeštati krupne vojne formacije i taktičko atomsko oružje na teritoriji novih država-članica.
[adsenseyu1]
Drugim rečima, taj dokument zabranjuje stacioniranje značajnijih vojnih snaga u Centralnoj i Istočnoj Evropi, u blizini ruskih granica.
Administracija američkog predsednika planira da povuče oko 9.500 vojnika iz baza u Nemačkoj, uključujući i eskadrilu lovaca F-16, što su kritikovali čak i Trampovi saborci smatrajući da je to „poklon Rusiji“ i pretnja američkoj nacionalnoj bezbednosti.
Amerikanci, trenutno, u Nemačkoj imaju više vojnika nego u bilo kojoj drugoj državi na svetu osim u Japanu — oko 35 hiljada. Nemačka baza Ramštajn je, takođe, logistička tačka za američke vojnike u drugim bazama, uključujući i Bondstil na Kosovu.
Od dolaska u Belu kuću, Tramp je nebrojeno puta kritikovao Nemačku da na odbranu troši jako malo novca u odnosu na bogatstvo kojim raspolaže i tražio je od kancelarke Angele Merkel da značajno poveća vojni budžet.
[adsenseyu4]
On smatra nepravednim raspodelu troškova među članicama Alijanse. SAD troše oko 3,4 odsto BDP-a na odbranu. Nemačka je na meti Trampa jer sada planira da troši 1,5 odsto BDP-a do 2024. godine.
Obećanja Merkelove da će do 2030. ili možda 2032. ispuniti cilj od dva odsto BDP-a za odbranu Tramp smatra nedovoljnim.
Kažnjavanje Berlina zbog ruskog gasa i vojnog budžeta
Vašington je zainteresovan da sačuva NATO kao instrument američke kontrole nad situacijom u Evropi, pa se ovo tumači kao Trampov pokušaj da ucenama prisili Berlin da troši više na zajedničku odbranu, a takođe i kao jedna vrsta kazne za Nemačku, koja troši pare na ruske energente umesto na evroatlansku solidarnost.
Tramp je napao Nemačku, rekavši da duguje NATO-u bilion dolara na osnovu nedovoljnih izdataka za odbranu u poslednjih 25 godina. Kritikovao je Berlin zbog gasovoda „Severni tok 2“, upitavši treba li da štite Nemačku od Rusije, dok Nemačka plaća milijarde za ruske energente, što Poljska navodno ne čini.
[adsenseyu1]
Međutim, Vašington je ranije i sam ukazao na poljsku „energetsku zavisnost“ od Rusije. Prema prognozama američke administracije, Varšava će se uspeti da se oslobodi ove „zavisnosti“ tek 2022. godine. Štaviše, ukupni obim ugovora za američki tečni prirodni gas već je dostigao 50 milijardi dolara.
S druge strane, Varšava je najveći saveznik NATO-a u Istočnoj Evropi i odavno traži od SAD da rasporedi svoju vojsku na teritoriji Poljske. Čak su poljske vlasti predlagale da se napravi baza „Fort Tramp“ i bile su spremni da ulože dve milijarde dolara za stvarnje te baze namenjene za američku oklopnu diviziju. Ali, Amerikanci to tada nisu želeli.
Posle sastanka sa Trampom u Beloj kući ove nedelje predsednik Poljske Andžej Duda je rekao da je očuvanje američkog kontigenta važan element evropske bezbednosti i da je Poljska spremna da te snage budu raspoređene u toj zemlji. On je ocenio da će američki vojnici „podržati poljsku armiju“ u slučaju spoljne agresije.
[adsenseyu4]
Rusija ima odgovor na svaku pretnju
Ruski ekspert Jurij Borisenok podseća da će predsednički izbori u Poljskoj biti održani 28. juna, pa ovo vidi i kao deo predizborne kampanje.
„Nije isključeno da je Donald Tramp rešio da na taj način jednim udarcem ubije dve muve. Prvo, da podrži svog poljskog saveznika Andžeja Dudu, kome sve ankete predviđaju da će osvojiti izbore, iako je moguć i drugi krug. Drugo, deo američkih trupa treba da napusti Nemačku i Tramp je potvrdio, ne iznoseći konkretne cifre, da oni mogu da budu prebačeni u Poljsku. Ali, Tramp ne bi bio to što jeste da nije rekao da će Poljska za to da plati. Zbog toga ostaje prilično ozbiljno pitanje — kako će poljski glasači na to da reaguju?! Duda je pri tom pokušao da ostavi dobar utisa, govoreći da SAD donose odluku, ali on je u potpunosti podržao američkog predsednika.
Taj poziv da ne povlači američku vojsku iz Evrope Trampu se najverovatnije dopao. Već u nedelju ćemo moći da vidimo koliko je Dudina poseta SAD bila uspešna“, kaže Borisenok.
Ruski eksperti upozoravaju da bi prebacivanje američke vojske u Poljsku moglo da dovede do nove trke u naoružanju u Evropi. Ako bi Vašington vratio trupe u SAD to bi moglo da stvori ozbiljne mogućnosti za rusko-evropske odnose i ojača dijalog između Rusije i EU na polju evropske bezbednosti.
U slučaju da trupe budu prebačene u Poljsku, to će pogoršati odnose Rusije i NATO-a i dramatično pogoršati situaciju u oblasti evropske bezbednosti i ojačati militarizaciju Evrope. Druga opcija bi, prema mišljenju analitičara, značila otvoren povratak NATO-a ka prvoj liniji hladnoratovske strategije.
To stvara mogućnost brze vojne agresije, brzog napada, pa će Rusija, u tom slučaju, morati da preduzme odgovarajuće korake za borbu protiv ove pretnje, pre svega izgradnjom vojne infrastrukture na svojim zapadnim granicama i raspoređivanjem raketnih sistema, koji će biti dodatna garancija bezbednosti Rusije.
Olivera Ikodinović (Sputnik)
