Studija koju je u martu objavio tim za reagovanje na COVID-19 sa Imperial Collegea (Ferguson20) čini se da je u velikoj meri odgovorna za pokretanje vladinih akcija u Velikoj Britaniji i, poprilično, u SAD-u i nekim drugim zemljama.
Dok se taj izveštaj nije pojavio, strategija vlade Ujedinjenog Kraljevstva oslanjala se na stvaranje kolektivnog imuniteta kako bi se usporio rast epidemije i na kraju prouzrokovalo njeno nestajanja.
[adsenseyu1]
Međutim, u izveštaju Ferguson-20 procenjeno je da bi stvaranje kolektivnog imuniteta rezultiralo da se 81% populacije u Velikoj Britaniji i SAD-u zarazi tokom epidemije, uglavnom tokom dvomesečnog perioda.
Izveštaj je podrazumevao da će zdravstveni sistemi biti pretrpani, što će rezultirati daleko većim brojem smrtnih slučajeva.
Tvrdilo se da samo drakonske vladine intervencije mogu sprečiti da se ovo desi.
Takve intervencije brzo su sprovedene u Velikoj Britaniji, u većini država SAD-a i u raznim drugim zemljama, putem vrlo ometajućih, restriktivnih i prisilnih karantina.
[adsenseyu4]
Izuzetak je bila Švedska, koja je nastavila da sledi strategiju zasnovanu na kolektivnom imunitetu, oslanjajući se na relativno skromne politike socijalnog distanciranja.
Švedska zdravstvena služba procenila je da bi do 11. aprila bilo zaraženo 17% stanovništva, povećavajući se na 25% do 1. maja 2020. Ipak, zabeleženi novi slučajevi prestali su da se povećavaju do 11. aprila, kao i prijem u bolnicu.
Taj obrazac ukazuje da je prag kolektivnog imuniteta dostignut do 11. aprila, kada izgleda da je samo 17% populacije bilo zaraženo.
Kako je stvoren kolektivni imunitet u Švedskoj , ako je samo oko 17% populacije bilo zaraženo, ako se obično podrazumeva da je neophodna stopa od 50% zaraženih?
[adsenseyu1]
Odgovor leži u značaju nehomogenosti stanovništva.
Varijacije između pojedinaca u njihovoj podložnosti infekciji i sklonosti inficiranju drugih mogu uzrokovati da prag kolektivnog imuniteta bude mnogo niži nego što je to slučaj u homogenoj populaciji.
Standardni jednostavni modeli epidemioloških komplikacija ne uzimaju u obzir takvu varijabilnost.
I model koji se koristio u studiji Ferguson20, iako je mnogo složeniji, čini se samo da uzima u obzir nehomogenost koja proizlazi iz vrlo ograničenog niza faktora – naročito geografskog odvajanja od drugih pojedinaca i veličine domaćinstva – sa vrlo skromnim rezultirajućim uticajem na rast epidemija.
Koristeći poseban model modifikovan da uzme u obzir takvu varijabilnost, sa ko-varijabilnošću između osetljivosti i infektivnosti, može se potvrditi da je prag kolektivnog imuniteta zaista dostignut na mnogo nižem nivou nego kada je populacija homogena.
To bi objasnilo kako je kolektivni imunitet stečen u Švedskoj sredinom aprila.
Čini se da je isti slučaj i u drugim većim gradovima i regionima na koje je COVID-19 loše uticao.
Webtribune.rs
