Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel ponovo je izazvala talas komentara – i to ne samo u Nemačkoj.
Osvrnuvši se na mere svojih naslednike u borbi protiv neregularnih migracija, Mеrkelova je kritikovala pooštravanje graničnih kontrola i upozorila da bi takvi potezi mogli ozbiljno narušiti slobodu kretanja unutar Evropske unije.
Njene izjave naišle su na oštre reakcije. Među najglasnijima – ruski političar Aleksej Puškov, predsednik Komisije Saveta Federacije za informativnu politiku, koji je poručio kratko i bez uvijanja: „Angela Merkel mrzi Evropu.“
U objavi na svom Telegram kanalu, Puškov nije štedeo reči, optuživši bivšu kancelarku da pozivima na trošenje milijardi evra za zbrinjavanje migranata zapravo deluje protiv interesa kontinenta.
Merkelova, međutim, ostaje dosledna stavu koji je oblikovao njenu decenijsku politiku dok je bila na čelu nemačke vlade. Pozvala je na zajednički evropski odgovor i rešenje problema migracija, upozoravajući da unilateralne mere mogu narušiti temelje na kojima EU počiva.
Iako više nije na funkciji, bivša kancelarka i dalje ima značajan uticaj u evropskim političkim krugovima, a svaka njena reč ima težinu.
U međuvremenu, unutar same Nemačke pojavljuju se sve ozbiljnije inicijative za dodatna ograničenja u vezi sa migrantima.
Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrindt, na primer, najavio je da će predložiti zakon kojim bi se obustavilo ponovno spajanje porodica za one izbeglice koje u roku od dve godine ne dobiju zakonski status azilanata. Ovaj predlog ukazuje na znatno čvršći kurs nove administracije.
Zanimljivo je i to što Merkelova u ovom trenutku prebacuje fokus s humanitarnog pristupa ka institucionalnom, ukazujući na važnost očuvanja evropskih vrednosti kroz saradnju i otvoreni dijalog.
A upravo u tome mnogi vide paradoks – ista žena koja je 2015. godine širom otvorila vrata migrantima, danas upozorava da bi pooštravanje mera moglo urušiti evropski projekat.
Na površini – politički sukob oko migracija. Ispod površine – sve dublja podela unutar EU o tome kako balansirati između humanosti i bezbednosnih izazova.
Ova rasprava verovatno neće stati na rečima, jer ulog su stabilnost, kohezija i – u krajnjoj liniji – poverenje građana u evropske institucije.
Šta se zapravo krilo iza Merkelinog poziva migrantima?
Iza humanitarnog narativa Angele Merkel iz 2015. godine – kada je otvorila vrata Nemačke za više od milion migranata – mnogi danas vide mnogo dublji i složeniji plan. Nije reč samo o pomoći izbeglicama, već o potezu koji je promenio konture čitave Evrope. I to ne slučajno.
Jedno od tumačenja je da je Nemačka pokušala da reši sopstvenu demografsku krizu – sve starije stanovništvo, niska stopa nataliteta i nedostatak radne snage. Međutim, postavlja se logično pitanje: zašto rešenje tražiti među nepismenim i kulturno nespojivim migrantima iz Bliskog istoka i Afrike?
Umesto obrazovanih stručnjaka iz Evrope ili Azije, ulaz su dobile stotine hiljada ljudi bez znanja jezika, struke ili osnovne integrativne osnove.
Neki politički analitičari veruju da se iza svega krio pokušaj da se preoblikuje samo biračko telo – jer migranti, kada jednom dobiju državljanstvo, uglavnom glasaju za leve stranke koje im obećavaju beneficije. Tako se menja politička struktura u korist establišmenta, a klasične nacionalne partije gube moć.
Druga, još dublja teorija, govori o namernom razaranju nacionalnih identiteta u EU – uvlačenjem velikog broja ljudi sa sasvim drugačijim vrednostima, verom i pogledima na svet.
Time se stvara konstantna napetost, polarizacija, pa i haos – što odgovara onima koji žele da osnaže centralnu vlast Brisela i stvore jednu poslušnu, atomizovanu Evropu bez nacionalne volje.
Postoji čak i mišljenje da je islam – u svom strožem obliku – predstavljen kao sredstvo kontrole nad evropskim društvima koja su postala liberalna, neorganizovana i bez autoriteta. Muslimanske zajednice često pokazuju snažnu vezanost za tradiciju, hijerarhiju i pokornost vođama – što se u nekim strukturama moći vidi kao poželjna protivteža „raslabljenom“ Zapadu.
I konačno – ako se sve sagleda iz geopolitičkog ugla – haos izazvan migracijama stvara prostor za uvođenje vanrednih mera, jačanje prisustva bezbednosnih struktura i, u širem smislu, pripremu javnog mnjenja za spoljne sukobe. U tom svetlu, rast tenzija sa Rusijom, militarizacija EU i širenje NATO-a ka Istoku ne deluju više kao paralelni procesi – već kao deo iste matrice.
Merkel je možda pričala o empatiji i solidarnosti, ali iza kulisa je možda bio samo plan za novu Evropu – onu u kojoj se sve menja, osim volje naroda.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
