Sistemska upala je tihi proces koji polako razara organizam, a da čovek često toga nije ni svestan.
Za razliku od akutne upale koja se javlja kao odgovor na infekciju ili povredu, ovaj oblik upale može trajati godinama i predstavlja osnovu za brojne bolesti – od kardiovaskularnih oboljenja, preko dijabetesa tipa 2 i gojaznosti, do autoimunih poremećaja i ubrzanog starenja.
Dobra vest je da ishrana ima direktan uticaj na ovaj proces i da pravilan izbor namirnica može znatno smanjiti rizik.
Istraživanja pokazuju da hrana deluje na upalu kroz imunološke mehanizme, aktivnost gena i stanje crevnog mikrobioma. Upravo zato izbor namirnica postaje jedan od najučinkovitijih načina da se utiče na sistemsku upalu.
Prvi i najveći neprijatelj je šećer i rafinisani ugljeni hidrati. Kada ih unosimo u velikim količinama, oni izazivaju nagle skokove glukoze u krvi i pokreću oslobađanje molekula koji podstiču upalne procese. To vremenom dovodi do insulinske rezistencije i povećava rizik od dijabetesa. Najčešći izvori su slatka pića, peciva, beli hleb i slatkiši.
Druga grupa namirnica koja podiže upalu su trans masti i višak zasićenih masti. Trans masti, koje nalazimo u margarinu, industrijskim pecivima i brzoj hrani, podižu nivo „lošeg“ holesterola (LDL) i aktiviraju upalne reakcije. Slično tome, i zasićene masti u velikim količinama – poput onih u masnom mesu, kobasicama i prženoj hrani – takođe imaju negativan uticaj.
Poseban rizik nose i prerađeni životinjski proteini. Meso koje se priprema na visokim temperaturama, bilo prženjem ili roštiljanjem, sadrži krajnje proizvode glikacije (AGEs).
Ove supstance oštećuju ćelije i pojačavaju upalu. Stručnjaci preporučuju nežnije metode pripreme – poput dinstanja ili kuvanja – uz dodavanje povrća i začina bogatih antioksidansima.
Ne treba zanemariti ni aditive u hrani i veštačke sastojke. Mononatrijum glutamat, nitrati, sulfiti i slične supstance, kojih ima u kobasicama, čipsu i raznim prerađenim proizvodima, remete ravnotežu crevne mikroflore i povećavaju propustljivost crevne barijere. Posledica je prolazak toksina u krvotok i nastanak hronične upale.
Na kraju, visokokalorična hrana sa malom hranljivom vrednošću – brza hrana, grickalice, slatkiši – ima dodatni negativan uticaj. Ona dovodi do nakupljanja masnog tkiva, koje samo po sebi luči molekule što pojačavaju upalu u organizmu.
Sve ovo pokazuje da ishrana može biti i najveći rizik i najjači saveznik u borbi protiv upale. Unošenje antiinflamatornih namirnica dokazano snižava rizike.
To su pre svega povrće, voće i bobičasto voće bogato antioksidansima, masne ribe kao što su losos i sardine koje sadrže omega-3 masne kiseline, kao i cela zrna, mahunarke i orasi.
Dodatno, maslinovo ulje, avokado i drugi izvori zdravih masti, uz zeleni čaj i dovoljno vode, predstavljaju jedan od najučinkovitijih načina da se sistemska upala drži pod kontrolom.
Webtribune.rs
