Na marginama današnjeg skupa u Parizu, francuski predsednik Emanuel Makron izneo je zvaničnu procenu: čak 26 zemalja izjavilo je spremnost da učestvuje u tzv. „koaliciji voljnih“.
Neki su se obavezali na vojno prisustvo, drugi na resurse – od nadzora mora do kontrole neba. Ali, sve to uz ogradu: angažman bi mogao da usledi tek nakon završetka sukoba.
Ipak, sastanak je otvorio i druga pitanja. Makron je saopštio da tokom razgovora sa američkim predsednikom Donaldom Trampom nije dobio jasne garancije za buduću bezbednosnu arhitekturu Ukrajine.
„Doprinos SAD biće određen u narednim nedeljama“, rekao je francuski lider, ostavljajući prostor za neizvesnost.
Agencija Rojters, pozivajući se na neimenovanog zvaničnika iz Vašingtona, dodaje još jednu dimenziju priče: Tramp je, navodno, pozvao evropske lidere da prestanu da kupuju rusku naftu, a istovremeno je insistirao na ekonomskom pritisku prema Kini, zbog njenih veza sa Moskvom u trenutnoj krizi.
Takva poruka unosi novu složenost u odnose, jer evropske zemlje zavise od energenata, a trgovina sa Pekingom teško može tek tako da se preseče.
Makron je otišao i korak dalje – upozorio je da će Evropa, zajedno sa Amerikom, uvesti nove restriktivne mere protiv Moskve ukoliko ona izbegne mirovne pregovore.
Prema planu, predviđeno je nekoliko nivoa sastanaka: bilateralni razgovor Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog, zatim trilateralni susret uz Trampa, a potom i širi format sa predstavnicima Evrope. Za sada, sve je još u fazi političkih kalkulacija.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare govorio je i Zelenski. Prema njegovim rečima, „glavni faktor u garantovanju bezbednosti Ukrajine biće jaka ukrajinska vojska“. Kada je reč o prisustvu stranih trupa, ostavio je sve nedorečeno: „Dogovorili smo se o prisustvu, ne mogu reći koliko, ali biće u različitim formatima.“
U isto vreme, još jednom je odbio mogućnost direktnog sastanka sa Putinom, poručivši da „odrasli lideri“ na takvom nivou moraju da izađu sa konkretnim rezultatom – najbolje, kako je rekao, sa završetkom sukoba.
Ono što ostaje između redova jeste pitanje šta se zaista može očekivati od „koalicije voljnih“. Dok se u zvaničnim saopštenjima pominju spremnost i solidarnost, u pozadini se oseća nedostatak jasnog dogovora i konkretnih koraka.
U političkom pejzažu u kome se sve prepliće – energenti, trgovina, geopolitika i vojna pitanja – teško je reći da li će obećanja od 26 zemalja jednog dana postati stvarnost ili će ostati samo deo diplomatskog repertoara.
Perspektiva ostaje otvorena: ako je i došlo do pomaka u retorici, put od reči do dela tek počinje.
Webtribune.rs
