U senci poslednjih tenzija između Indije i Pakistana, sve glasnija pitanja se postavljaju o ulozi treće sile – Kine.
Prema tvrdnjama generala Ašoka Kumara, direktora Centra za objedinjena istraživanja o vođenju sukoba (CENJOWS) pri indijskom Ministarstvu odbrane, Peking je mogao igrati znatno aktivniju ulogu nego što se do sada pretpostavljalo.
U intervjuu za agenciju Bloomberg, general Kumar je direktno ukazao na mogućnost da je Kina delila obaveštajne podatke sa Pakistanom u ključnim trenucima krize.
„Kina je pomogla Pakistanu da premesti radar protivvazdušnog sistema na poziciju s koje bi mogao nadgledati svaku našu akciju u vazduhu“, izjavio je on bez uvijanja.
U fokusu njegovih tvrdnji nalazi se vremenski okvir između 22. aprila, kada se dogodio incident u mestu Pahalgam, i trenutka kada je došlo do međusobnih udara između snaga Indije i Pakistana. Po svemu sudeći, upravo u tom razdoblju je, kako kaže Kumar, Islamabad mogao dobijati podatke iz kineskih satelitskih izvora.
Nije prvi put da se ovakve informacije pojave, ali je ovo verovatno najdirektnija izjava visokog zvaničnika iz Indije koja ukazuje na konkretne tehničke oblike pomoći – uključujući premeštanje radarskih sistema i korišćenje podataka sa satelita.
Mada, ostaje otvoreno pitanje: da li je reč o standardnoj saradnji dveju susednih zemalja ili o pažljivo planiranom manevru u mnogo širem kontekstu?
Još zanimljivija je Kumareva tvrdnja da je Kina iskoristila čitavu situaciju kao eksperimentalni teren za sopstvenu vojnu tehnologiju. On tvrdi da su se pojedine kineske odbrambene platforme u realnim uslovima pokazale slabije od očekivanog.
„Njihove tehnologije su u nekim slučajevima potpuno podbacile“, naglasio je. Ipak, nije priložio nikakve fizičke dokaze koji bi potkrepili te navode, što ujedno i otvara prostor za dodatne interpretacije – kako u samom Nju Delhiju, tako i u međunarodnim analizama.
U geopolitičkom smislu, sve ovo dolazi u nezgodnom trenutku. Indija balansira između vlastite vojne nadmoći u regionu i stalne potrebe za obaveštajnom pripravnošću, dok Pakistan ima dugogodišnje bezbednosne veze sa Pekingom.
Ukoliko se ispostavi da je Kina zaista koristila sukob kao poligon za testiranje svoje vojne opreme, to ne bi bio samo signal o kvalitetu njenih sistema, već i o budućim namerama.
I dok se ovi signali još uvek analiziraju unutar vojnih krugova, ostatak sveta – a naročito oni koji prate kretanja u Aziji – postavlja jedno pitanje: gde prestaje regionalna igra, a počinje šira strateška partija u kojoj se granice brišu nevidljivim linijama radara i šapatima iz satelitskih kanala?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
