Kad zahladi i dani postanu kraći, mnogi se sete starinskih recepata – onih koji greju i telo i dušu. Među njima, sve češće se vraća i svinjska mast. Nekada nezamenjiva u svakoj kuhinji, zatim odbačena pod pritiskom „zdravih“ trendova, danas se polako vraća na sto – i to ne bez razloga.
Dok sveže voće i povrće polako nestaju sa pijaca, telo traži izvore vitamina. U tom trenutku mast postaje pravo malo skladište korisnih sastojaka: Sadrži vitamine A, E i D rastvorljive u mastima (oko 9–11% dnevne vrednosti), kao i minerale poput selena, fosfora i cinka. Uz to, tu su i masne kiseline koje ne samo da hrane, već i štite organizam od hladnoće i stresa.
Nutricionistkinja i doktorka medicinskih nauka Natalija Denisova iz Federalnog istraživačkog centra za ishranu i biotehnologiju kaže da se svinjska mast često nepravedno optužuje.
„Mast ima dosta zasićenih masnih kiselina, ali i monobazne karboksilne kiseline koje pomažu u normalizaciji metabolizma holesterola“, objašnjava ona. Rezultat? Krvni sudovi postaju elastičniji.
Arahidonska masna kiselina učestvuje u sintezi prostaglandina, koji regulišu vaskularni tonus i zgrušavanje krvi, dok oleinska kiselina smanjuje nivo „loših“ lipida. Ukratko, umereno konzumirana mast može pomoći zdravlju srca – baš zahvaljujući tom miksu omega-6 i drugih masnih kiselina. Denisova dodaje da i vitamin D iz masti ima važnu ulogu u prevenciji problema sa krvnim pritiskom i lipidima.
Još jedan zanimljiv aspekt: Mast može pomoći i u kontroli apetita. Tokom hladnih meseci ljudi često posežu za slatkišima, što lako vodi ka povećanju telesne mase i poremećaju nivoa šećera u krvi.
„Uključivanje male količine masti u svakodnevnu ishranu smanjuje potrebu za jednostavnim ugljenim hidratima“, kaže Denisova. Drugim rečima – manje šećera, stabilniji nivo energije.
Posebno mesto u sastavu masti zauzima selen, koji deluje kao antioksidans i podržava vitalnost. Nije slučajno što se mast tradicionalno jede sa ražanim hlebom – takva kombinacija obezbeđuje dobar balans hranljivih materija.
Uz to idu i klasični prilozi: Kiseli luk, beli luk, paprika, senf, pa čak i ren. Kiseli krastavci, paradajz ili kupus ne samo da pojačavaju ukus već i „izravnavaju“ mast, ali treba obratiti pažnju na so.
Za one koji vole da eksperimentišu – mast se lepo slaže i sa kiselkastim jabukama, svežom rotkvicom ili mikrozelenim povrćem. U salatama sa pečenom bundevom, cveklom ili paprikom dobija blaži, gotovo orašasti ukus. A za tradicionaliste – čvarci u heljdi ili prženom krompiru i dalje imaju svoje čvrsto mesto.
Nutricionisti savetuju da odrasla osoba unosi oko 15 do 20 grama masti dnevno, ali ne više od 30–40 grama. Najbolje je birati blago posoljenu mast kako bi se izbegao višak natrijuma. Ipak, postoje izuzeci: osobe koje imaju problema sa varenjem, posebno oni sa oboljenjima žučne kese, trebalo bi da budu oprezne. Mast ima holeretičko dejstvo, pa se u tim slučajevima preporučuje konsultacija sa lekarom.
Na kraju, nije sve crno-belo. Mast nije čarobni lek, ali ni neprijatelj zdravlja. U malim količinama, naročito zimi, može biti koristan dodatak ishrani – onaj koji nas vraća korenima, toplini kuhinje i jednostavnim, ali hranljivim obrocima. A možda je to upravo ono što telu treba kad napolju duva vetar, a miris hleba i masti ispunjava kuću.
Webtribune.rs
