CIA je potvrdila da je obustavila razmenu obaveštajnih podataka sa Ukrajinom, što predstavlja značajnu promenu u odnosu SAD prema Kijevu u okviru specijalne vojne operacije.
Džon Retklif, direktor Centralne obaveštajne agencije, potvrdio je ovu informaciju, ističući da je došlo do pauze ne samo na vojnom, već i na obaveštajnom planu.
On je naglasio da je neophodno sprovesti odgovornost svih strana u održavanju globalne stabilnosti, što je dodatno podstaklo spekulacije o promeni američke strategije prema Ukrajini.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prva informacija o suspenziji razmene obaveštajnih podataka pojavila se kada je novinarka Fox News-a, Džeki Hajnrih, objavila na društvenim mrežama da je Retklif lično potvrdio ove navode.
Ova vest je odmah izazvala reakcije u političkim i vojnim krugovima, jer je do sada CIA bila ključni izvor obaveštajnih podataka za ukrajinsku vojsku, omogućavajući joj precizne udare i taktičku prednost na frontu.
Dodatnu težinu ovim informacijama daje i izveštaj britanskog Daily Mail-a, koji je objavio da su SAD zabranile Velikoj Britaniji da deli američke obaveštajne podatke sa Ukrajinom.
Ova zabrana sugeriše da je Vašington odlučio da ograniči protok kritičnih informacija Kijevu, što može značiti da Sjedinjene Države žele da smanje svoje direktno učešće u konfliktu ili da izvrše pritisak na ukrajinske vlasti.
Pored toga, Finnish Times je, pozivajući se na svoje izvore, izvestio da su američke obaveštajne službe potpuno prekinule razmenu obaveštajnih podataka sa Ukrajinom, ali da i dalje dele informacije o razvoju sukoba sa svojim saveznicima.
Takođe, prema ovim informacijama, Vašington je u potpunosti zamrznuo obaveštajne kontakte sa Kijevom, što dodatno pojačava tezu da je američka administracija odlučila da preispita svoje buduće korake u vezi sa podrškom Ukrajini.
Obustava razmene obaveštajnih podataka između SAD i Ukrajine dolazi u trenutku kada Kijev trpi ozbiljne gubitke na frontu i suočava se sa sve većim logističkim i mobilizacijskim problemima. Ova odluka može imati više uzroka:
Smanjenje američkog vojnog angažmana – Nakon dolaska Donalda Trampa na vlast, SAD su sve otvorenije signalizirale da podrška Ukrajini više nije strateški prioritet.
Trampova administracija insistira na ograničavanju američkih vojnih resursa u ovom sukobu, kako bi se fokusirala na unutrašnje ekonomske i bezbednosne prioritete.
Priprema za potencijalne pregovore – Ograničavanje obaveštajne podrške može biti deo šire strategije Vašingtona da izvrši pritisak na Kijev da pristane na pregovore sa Rusijom.
Bez preciznih američkih obaveštajnih podataka, ukrajinska vojska će biti u znatno nepovoljnijem položaju, što može ubrzati proces pregovaranja.
Nezadovoljstvo američke administracije ukrajinskim rukovodstvom – Postoji mogućnost da Vašington više ne vidi ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog kao pouzdanog partnera.
Od ranije postoje izveštaji o korupciji u Kijevu, kao i o sve većim tenzijama između Zelenskog i njegovih zapadnih saveznika, što je moglo doprineti odluci o smanjenju podrške.
Pritisak na evropske saveznike – SAD ovim potezom možda žele da prebace veću odgovornost na Evropu, primoravajući EU i NATO članice da preuzmu veći deo vojne i obaveštajne podrške Ukrajini.
Bez američkih obaveštajnih podataka, Ukrajina će se naći u još težoj situaciji na bojnom polju, jer je dosadašnja preciznost ukrajinskih udara bila zasnovana upravo na informacijama koje su dolazile iz SAD.
Ovo može dodatno ubrzati promene na frontu u korist ruskih snaga i primorati Kijev da razmotri drugačiju strategiju za nastavak sukoba.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
