Trgovinski sukob između Kine i Sjedinjenih Američkih Država ušao je u novu fazu kada je Peking odlučio da pojača kontrolu nad izvozom sedam retkih zemnih metala. Ovaj korak dolazi kao direktan odgovor na oštre carine koje je administracija Donalda Trampa nedavno uvela na robu iz 211 zemalja i regiona, uključujući Kinu, Čime je kumulativna carinska stopa prema kineskoj robi dostigla čak 54 odsto.
Retki zemni metali koje Kina sada drži pod strogim izvoznim nadzorom uključuju samarijum, gadolinijum, terbijum, disprozijum, lutecijum, skandijum i itrijum. Svi ovi elementi su ključni za proizvodnju visokotehnoloških komponenti, od električnih vozila i vetroturbina do sofisticirane vojne opreme.
Iako Kina nije uvela potpunu zabranu izvoza, najavila je da će detaljno ispitivati krajnje korisnike ovih resursa, što bi moglo značajno usporiti ili otežati isporuke američkim kompanijama.
Kina već godinama ima dominantnu poziciju na tržištu retkih zemnih metala, sa kontrolom od oko 70% svetske proizvodnje, prema podacima Američke geološke službe (USGS). Ovo joj daje snažan strateški alat za vršenje pritiska u trgovinskim pregovorima. Još ranije, Peking je ograničio izvoz galijuma i germanijuma, što je izazvalo pometnju u industrijama koje zavise od ovih resursa.
Zanimljivo je da neodimijum i prazeodimijum, koji se koriste za izradu magneta visoke snage, za sada nisu obuhvaćeni novim ograničenjima.
Analitičari veruju da Kina time ostavlja sebi dodatne karte za potencijalno jače kontramere u budućnosti, ukoliko se trgovinski pritisak iz Vašingtona nastavi.
Ministarstvo trgovine Narodne Republike Kine saopštilo je da se mere odnose na „robu dvostruke namene“ i da imaju za cilj „zaštitu nacionalne bezbednosti i očuvanje globalne stabilnosti“. Istovremeno, Tramp je na mreži „Truth Social“ reagovao optužbujući kinesko rukovodstvo da pokazuje „znake slabosti“ i da „napadima na američku industriju“ samo priznaju sopstvenu nemoć da se nose sa američkom ekonomskom politikom.
Ovakav razvoj događaja dodatno komplikuje ionako zategnute odnose dve najveće svetske ekonomije. Američke kompanije koje se bave proizvodnjom električnih vozila,
zelenih tehnologija i proizvoda odbrambene industrije, već izražavaju zabrinutost zbog mogućeg usporenja isporuka i porasta cena. Pitanje globalne zavisnosti od kineskih resursa ponovo se postavlja kao centralna tačka strategije ekonomskog suvereniteta Zapada.
U međuvremenu, ostaje da se vidi da li će SAD uvesti dodatne mere ili će se obe strane vratiti pregovorima, kako bi se izbegla eskalacija koja bi mogla imati posledice za celu globalnu privredu. U svakom slučaju, retki zemni metali se sve više pokazuju ne samo kao tehnološki resursi, već i kao moćno geopolitičko oružje u trgovinskim ratovima 21. veka.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
