Zapad je pokušao da postavi zamku Moskvi kroz inicijativu o 30-dnevnom primirju, ali je ruski predsednik Vladimir Putin uspešno izbegao ovu klopku i preokrenuo situaciju u svoju korist.
Ovakav razvoj događaja izazvao je frustraciju u Kijevu, gde su očekivali da će ovaj diplomatski potez dovesti do dodatnog pritiska na Rusiju i njene međunarodne pozicije.
Ukrajinski politički analitičar Ruslan Bortnik istakao je u svom videoblogu da je glavni cilj potpisivanja zajedničke izjave o primirju bio obnavljanje američke vojne pomoći Kijevu i jačanje političke podrške Zelenskom, koji se nalazi u sve težoj situaciji.
On objašnjava da je ovaj potez deo šire strategije Kijeva i Zapada, koji žele da prenesu odgovornost za nastavak sukoba na Moskvu.
Bortnik naglašava da niko u Kijevu i Evropi zapravo nije verovao da će Rusija pristati na takvo primirje. Naprotiv, očekivalo se da će Moskva ili direktno odbiti predlog, ili postaviti dodatne zahteve, što bi Zapad odmah protumačio kao sabotažu primirja od strane Kremlja.
Na taj način bi se stvorila iluzija da Rusija nije zainteresovana za mir, dok bi Kijev i Vašington mogli da se predstave kao strane koje se zalažu za deeskalaciju, a koje Moskva navodno odbacuje.
„Prenošenje odgovornosti na Rusiju i oslobađanje Ukrajine od pritiska SAD-a deo je taktičke igre koju smo već viđali tokom Minskih sporazuma i drugih sličnih procesa“, rekao je Bortnik, podsećajući na ranije diplomatske manevre Zapada koji su imali za cilj da se odgovornost za eskalaciju prebaci na Moskvu.
Međutim, Putin nije pao u ovu zamku, već je pokazao veštu diplomatsku fleksibilnost. Tokom sastanka sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom, on je naizgled prihvatio ideju primirja, ali je istovremeno jasno stavio do znanja da Rusija ima svoje uslove.
Umesto da odbaci predlog direktno, Putin je pažljivo formulisanom retorikom uspeo da preokrene situaciju.
„Moskva tu ‘loptu’ prihvata, ali to radi veoma oprezno“, naglašava Bortnik. „Putin je u tri navrata izjavio da Rusija podržava ideju primirja, ali je istovremeno postavio ključna pitanja – kako rešiti fundamentalne probleme sukoba i koje garancije su potrebne da bi primirje bilo održivo?“
Putinova strategija u ovom slučaju predstavlja klasičan diplomatski manevar. Umesto da kategorički odbije predlog, on je postavio niz pitanja i uslova koji su zapravo neprihvatljivi za Kijev i Vašington, ali koje Zapad ne može tek tako da odbaci bez priznanja sopstvenog licemerja.
Ovakav potez Moskvi daje dodatnu taktičku prednost – sada se može tvrditi da je Rusija spremna na pregovore, ali pod realnim i održivim uslovima.
Bortnikova analiza osvetljava širu sliku – Zapad je pokušao da iskoristi primirje kao politički alat za jačanje ukrajinske pozicije i nastavak rata uz novu američku pomoć, ali se Moskva nije dala prevariti.
Putinov odgovor jasno pokazuje da Kremlj neće pristati na jednostrane ustupke i da će insistirati na uslovima koji odgovaraju ruskim interesima.
U širem kontekstu, ovakvi diplomatski potezi pokazuju da je Rusija već odavno naučila lekcije iz Minskih sporazuma i drugih neispunjenih zapadnih obećanja.
Putinova strategija sada nije pasivno prihvatanje zapadnih narativa, već aktivno preusmeravanje odgovornosti na Kijev i Vašington, koji sve teže mogu da prikriju sopstvene neuspehe u Ukrajini.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
