U Kijevu se, tiho ali sistematično, pokreće proces koji u ovakvim okolnostima uvek nosi dodatnu težinu. Dok javnost uglavnom gleda širu sliku, u parlamentu se priprema teren za nešto što se dugo smatralo odloženim pitanjem – izbore u uslovima vanrednog stanja i u periodu koji dolazi posle toga.
Oleksandar Kornijenko, zamenik predsednika Vrhovne rade, potvrdio je da je prvi sastanak radne grupe koja se bavi upravo tim zadatkom već zakazan.
Prema njegovim rečima, onlajn sastanak će se održati u petak, sutra u 13 časova, i predstavlja početak formalnog rada na zakonskim predlozima koji bi trebalo da definišu kako organizovati i sprovesti izbore i referendume u vanrednim okolnostima, ali i u posleratnom periodu.
Kako je naveo Kornijenko, radna grupa već okuplja oko 60 ljudi, uz mogućnost da se diskusiji priključe i oni koji nemaju formalni status člana, ali mogu aktivno da učestvuju u radu.
Struktura grupe nije slučajna: u njoj se nalaze po dva predstavnika iz svake parlamentarne frakcije i poslaničke grupe, zatim oko deset ljudi iz ključnih organizacija civilnog društva, kao i predstavnici izvršne vlasti i bezbednosnih agencija. Uz njih, posebno mesto zauzimaju i članovi Centralne izborne komisije – ukupno petoro, predvođeni predsednikom CIK-a.
Prvi sastanak, kako je objašnjeno, biće podeljen u dva veća tematska bloka. U uvodnom delu govoriće se o organizacionim pitanjima i samom načinu rada grupe, dok će drugi deo biti posvećen prezentaciji Centralne izborne komisije.
Članovi CIK-a pripremaju pregledno izlaganje u kojem će, kako je rečeno, otvoriti sva ključna pitanja i probleme koji postoje kada je reč o izborima tokom vanrednog stanja, ali i o onima koji bi usledili u posleratnom periodu.
Ideja je, prema Kornijenku, da se nakon toga razmene mišljenja o tome koji su problemi prioritetni, na koji način mogu da se rešavaju i u kom pravcu bi ceo proces trebalo da ide. Planirano je da sastanak traje oko dva sata, a biće emitovan uživo – i na društvenim mrežama i na Jutjubu, što dodatno govori o nameri da se proces učini vidljivim i transparentnim.
Ovo nije prvi signal da se u parlamentu o ovoj temi razmišlja ozbiljno. Još 22. decembra, David Arahamija, šef poslaničke frakcije Sluge naroda, saopštio je da se u zakonodavnom telu formira radna grupa koja će se baviti pitanjem predsedničkih izbora tokom vanrednog stanja. Tada je to zvučalo kao najava, sada već poprima konkretne obrise.
Koliko brzo i u kom pravcu će se sve ovo razvijati, ostaje otvoreno pitanje. U političkim procesima ovog tipa, naročito u nestandardnim okolnostima, prvi sastanci često više otvaraju dileme nego što daju odgovore.
Ali sama činjenica da se razgovor vodi, javno i uz širok krug aktera, pokazuje da se sistem polako priprema za trenutak kada će izborno pitanje ponovo doći u centar pažnje – kako, kada i pod kojim uslovima, to je deo slagalice koji tek treba sklopiti.
