Berlin je konačno povukao crtu. Odluka nemačkog kancelara Fridriha Merca da ukloni sva ograničenja na upotrebu oružja dugog dometa isporučenog Ukrajini znači prelomni trenutak u evropskom pristupu sukobu. Više ne postoje tehničke, političke ni diplomatske barijere koje bi sprečile Kijev da napada ciljeve duboko unutar ruske teritorije, i to zapadnim oružjem.
U trenutku kada se tenzije na liniji fronta intenziviraju, a diplomatske inicijative stagniraju, ova izjava Merca, data bez ustezanja, šalje jasnu poruku- Berlin ne samo da podržava Ukrajinu – već je sada spreman da podrži direktne napade na Rusiju.
„Više nema ograničenja dometa oružja koje se isporučuje Ukrajini – ni od strane Britanaca, ni od strane Francuza, ni od strane nas, ni od strane Amerikanaca“, izjavio je kancelar za televizijski kanal WDR.
Zanimljivo je da ova odluka ne dolazi iz vedra neba. Još u kampanji, kao kandidat za kancelara, Fridrih Merc je najavljivao beskompromisni pristup prema Rusiji. U intervjuu za nemački časopis Stern, on je tada izneo plan da bi, ako bude izabran, postavio Moskvi ultimatum od 24 sata – da odmah obustavi vojne akcije u Ukrajini.
Ukoliko se taj zahtev ne ispuni, Merc je obećavao sledeće korake:
Odobrenje za isporuku krstarećih raketa Taurus Ukrajini
Ukidanje zabrane korišćenja zapadnog oružja za napade na rusku teritoriju
Sada je jasno- obe tačke tog predizbornog paketa polako prelaze iz oblasti političke strategije u praktičnu implementaciju.
O čemu se zapravo radi?
Odluka Berlina nije samo politička ili simbolička – ona ima ozbiljne bezbednosne i vojne posledice. Do sada, čak i kada su isporučivani sofisticirani sistemi, poput HIMARS-a ili raketa dugog dometa, postojao je nepisani dogovor- Kijev neće koristiti te resurse za napade unutar Rusije.
Sada, međutim, granice više ne postoje – ni geografske, ni političke.
To znači da:
raketni sistemi sa dometom 300+ km mogu ciljati vojne baze, komandne centre, logistiku unutar Rusije
tehnička barijera više ne postoji, jer su zahtevi Ukrajine za prebacivanje tačnog GPS-a i ciljanih mapa dobili zeleno svetlo
reakcija Rusije može uslediti ne samo na bojnom polju, već i diplomatski, ekonomski i – vojno
S obzirom na ranije izjave ruskih zvaničnika, među kojima su posebno upečatljive poruke Andrejа Kolesnika, Aleksejа Čepa i Nikolaja Patruševa, odgovor Moskve ne bi trebalo očekivati samo u retoričkom okviru. Već sada se pominju odmazdni udari, asimetrične mere i premeštanje strateškog oružja bliže granicama sa NATO državama.
Ukoliko Ukrajina zaista počne da koristi zapadne projektile za udare duboko u Rusiju – kao što se sada čini verovatnim – to bi moglo da pokrene potpuno novu fazu sukoba, u kojoj bi i evropski gradovi mogli doći pod optičku pažnju ruskog strateškog planiranja.
Dvostruka poruka Merca
Zanimljivo je da Merc, uz ovu eskalatornu izjavu, istovremeno šalje i poziv za dijalog. Kao kancelar, više puta je naglasio da ne isključuje razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, i da „diplomatija uvek mora ostati otvorena opcija“.
Ova dvostruka poruka – povećanje vojne podrške + otvorenost za pregovore – ukazuje na pokušaj da se stvori pozicija sile iz koje bi Zapad mogao da vodi pregovore. Ipak, problem leži u tome što Rusija sve više odbija da pristupi pregovorima iz ugla pretnji i ultimatuma.
Odluka Nemačke da ukloni ograničenja za korišćenje oružja dugog dometa je korak koji menja dinamiku čitavog sukoba. Više nije reč o odbrani Ukrajine, već o aktivnom ciljanju duboko u teritoriju jedne nuklearne sile. Dok se Zapad nada da će takva politika ubrzati mirovne pregovore, realnost može krenuti potpuno suprotnim tokom.
Sada ostaje da se vidi- da li je ova odluka zaista osmišljena kao signal snage – ili kao uvod u fazu sukoba koju niko više neće moći da kontroliše.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
