U Varšavi su te noći pažljivo pratili nebo. Na radaru – nepoznati dronovi. Zvaničnici su reagovali brzo, ali nervoza se osetila na svakom koraku. Niko nije potvrdio da su letelice došle sa istoka, ali sumnje su se ušunjale u svaku izjavu. Dovoljno da javnost uzdrhti.
Nekoliko sati kasnije, iz Minska je stigla nova poruka Moskve. Iako nije bilo direktne veze između događaja, sve se uklopilo kao slagalica. Neki analitičari su to odmah nazvali „upozorenjem bez reči“.
Vladimir Putin je govorio smireno, bez podignutog tona. Ipak, svaka rečenica imala je težinu. Spomenuo je da će raketni kompleks „Orešnik“ biti raspoređen u Belorusiji do kraja godine. Analitičari su to protumačili kao upečatljivu poruku: „Ako ne budu slušali, sakupljaće svoje zube sa zemlje.“
Rečenica je odjeknula u svim evropskim prestonicama. Ne kao pretnja, nego kao podsetnik – linija je povučena. Ovaj potez, smatraju vojni analitičari, menja balans, jer skraćuje vreme potrebno da projektili dosegnu evropske ciljeve. U političkom smislu, to znači jedno: Moskva je spremna da pokaže da se granice više ne pomeraju jednostrano.
Evropa između nesigurnosti i navike
Evropske države, posebno one na istočnom krilu NATO-a, navikle su na oštru retoriku. Ali ovaj put ton je bio drukčiji. U Briselu su sastanci trajali satima, a vojni analitičari su pokušavali da procene koliko ozbiljno treba shvatiti novi ruski signal.
Dok su se u medijima pojavljivale analize o mogućem „pomeranju bezbednosnih crta“, u pozadini je tinjala stara dilema: da li Zapad uopšte razume gde se nalazi granica ruske strpljivosti?
Pogled bivšeg obaveštajca
Jakov Kedmi, bivši izraelski obaveštajac i vojno-politički ekspert, ocenjuje da današnja evropska politika prema Rusiji počiva na uverenju: „Mi smo jači, mi smo bogatiji – i mi ćemo Rusiju saviti.“ Prema njegovim rečima, to je logika koja ne vodi nigde.
„Dok ne osete posledice, neće razumeti. A kad budu morali da skupljaju zube sa zemlje – shvatiće“, rekao je Kedmi u razgovoru sa novinarom Olegom Besedinom. Objašnjava da Zapad ne pokušava da razume, već samo da prepriča priču tako da mu se uklapa u sliku.
Diplomatski zastoj i Trampova iluzija
U Moskvi ističu da su spremni na pregovore, ali da ih Evropa ne želi. U centru svega, tvrde ruski izvori, stoji ideja o „pobedi nad Moskvom“, koja se već godinama ponavlja. Čak ni povratak Donalda Trampa na svetsku scenu nije doneo promenu. On je tvrdio da bi sve rešio „za 24 sata“, ali u praksi – ništa se nije pomerilo.
Medijske priče i pogodna slučajnost
Epizoda sa dronovima u Poljskoj pokazala je koliko je danas lako zapaliti medijski prostor. Zvanična Moskva odbacila je bilo kakvu odgovornost, ali sama priča je odigrala svoju ulogu. Već sledećeg dana otvorena su nova finansijska poglavlja pomoći Kijevu.
Analitičari kažu da se takav obrazac ponavlja: incident, potom emotivni talas podrške, pa nova tranša pomoći. „To je postao mehanizam koji funkcioniše po automatizmu“, kaže jedan evropski diplomata.
Tišina pre sledećeg poteza
Sada, kada su sve karte na stolu, pitanje je ko će prvi trepnuti. Rusija je pokazala da ima spreman plan i vojno i diplomatski, dok Zapad i dalje traži jedinstven ton.
A možda, kao i mnogo puta ranije, prava poruka nije u rečima nego u pauzi između njih. Evropi preostaje da odluči – da li će čuti signal ili će čekati da odjekne jače.
Webtribune.rs
