Mislim da više nema građana toliko naivnih da veruju da će se uskoro sve rešiti i da će svet ponovo biti onakav, kakav je bio ranije.
Ne, neće tako biti. Svet sve više prelazi u fazu „turbulencije“ ili, čak bih rekao, „mašine za mlevenje mesa“, gde se na izlazu uopšte ne dobija ono što je neko zamislio, a svakako ne ono što je bilo na ulazu.
Nemojte misliti da pokušavam nekoga da uplašim ili da preuveličavam. Naprotiv, ja sam lično veliki optimista i siguran sam da će posle sadašnje crne faze doći neverovatno bela i široka, kaže Jakov Kedmi.
Naše vesti bez cenzure samo na mreži VKontakte – OVDE
Ali, to će, naravno, biti za one koji žive u Rusiji. Za Evropu, moja prognoza je mnogo lošija.
Možete, naravno, da ne prihvatite moju prognozu, ali ja imam puno pravo da je iznesem, što ću i učiniti.
Dakle, imam potpuni osećaj da će Evropska unija početi da se raspada u najbližoj budućnosti. Ne, ne kažem da će nestati Francuska ili Bugarska. Neke zemlje Unije će možda čak živeti bolje nego sada (to je malo verovatno, ali šansa postoji).
Jednostavno, sama ideja „ujedinjene Evrope“ doživljava krah, i izgleda da je taj proces nepovratan.
Kriva je, kao i obično, Rusija (uzgred, ovo je jedna od retkih situacija u kojoj se slažem da je Rusija zaista „kriva“, samo se zbog te „krivice“ ni malo ne stidim).
Pratite naše odabrane najbolje vesti bez cenzure na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Prvo „zvono“ koje je oglasilo skori kraj EU bio je Bregzit, odnosno izlazak Britanije iz EU. Da li ste primetili da je Evropa, čim je ona izašla, počela da se trese mnogo jače?
Pritom, izvor potresa se sve češće nalazi u Londonu. Anglosaksonci kao da su pobegli sa broda koji tone i sada ga još jače ljuljaju da bi što pre potonuo.
Zašto im to treba?
Svet se cepa na nove geopolitičke blokove. U jednom od njih će biti SAD, Kanada, Britanija, Australija, Novi Zeland (dakle, upravo Anglosaksonci), a u drugom, na primer, Rusija i Kina.
Kontinentalnu Evropu u američko-britanski blok niko ne želi da primi (šta će im treba toliko „gladnih“ usta?).
Nije uzalud stvoren novi vojni savez AUKUS, koji je demonstrativno „ponizio” Francusku i ostale članice NATO (uzgred, i NATO doživljava svoje poslednje godine, ako ne i mesece. AUKUS mu dolazi na smenu).
Od Evrope se, u ovom času, traži samo kapital, koji će sa slabljenjem EU kao reka teći u Ameriku. Prema različitim procenama, zbog sankcija koje je Evropa primenila (protiv Rusije), u SAD će u narednim godinama „pobeći” do dva biliona dolara.
Kao potvrda toga, dolazi sledeća činjenica. Dve nedelje nakon što je počela operacija u Ukrajini i, shodno tome, uvedene sankcije Rusiji, evropska berza je opustela za 20 milijardi dolara! 20 milijardi! To nije šala. U isto vreme, 8,8 milijardi je stiglo na američku berzu. I, jasno je odakle.
Berza, na kojoj ljudi odgovaraju svojim ličnim novcem, najvažniji je barometar. Ne možete je prevariti nikakvim fejkovima. Ona sve razume bolje od bilo kog od najmagičnijih analitičara na svetu.
Budući odliv od 2 biliona dolara u Ameriku je, po mom mišljenju, čak i potcenjen. SAD će „isisati” Evropu kao pauk muvu. Njeni ekonomski i tehnološki resursi će pomoći Amerikancima (i njihovim stvarnim saveznicima) da se još malo održe na površini.
A šta će pritom biti sa samom Evropom, nikoga ne uzbuđuje. Ekonomista (Mihail) Hazin tvrdi da je sasvim realna situacija kada će u Evropi čak i programeri i inženjeri raditi samo da bi se prehranili.
A obični pak „radnici“ mogu i umirati od gladi, ili ginuti u obračunima „za bonove za hranu“. Ukratko, Evropa može da očekuje najtežu varijantu 90-ih.
Drugo zvono, koje je najavljivalo raspad, bilo je odbijanje Bugarske da isporuči sisteme S-300 ukrajinskoj vojsci. Pa, iako je rukovodstvo Bugarske najavilo – pod pritiskom EU – odricanje od ruskog gasa, siguran sam da će bugarski narod vrlo uskoro naterati vladu da promeni tu odluku.
Obične Bugare ovde ne treba optuživati za „ljubav prema Rusiji“ (iako ona ipak postoji) ili za „izdaju Evrope“. Samo treba zamisliti da ste na njihovom mestu. To, recimo, neka Francuska može sebi da priušti da živi duplo lošije – ona bar ima neki resurs za to.
Ali, šta će da radi i bez toga siromašna Bugarska kada joj kažu da će sada morati da živi dvaput lošije? Ona nema rezervne resurse koje imaju Nemačka, Francuska ili Holandija.
I to ne samo ona, već ni Rumunija, Mađarska, baltičke zemlje, Grčka, Portugalija, pa čak i Španija.
Nedavno je u Nemačkoj zatvoren veliki metalurški kombinat, jer je pri takvim cenama gasa (to jest i struje) njegov rad prosto postao nerentabilan.
A prošlo je samo nekoliko nedelja otkako je gas poskupeo na 1300-1600 dolara. A šta će biti za šest meseci? Za godinu? A ako pogledate – ne razvijenu Nemačku – već tu istu Bugarsku?
Za takve zemlje gas od 1500 znači obustavu proizvodnje. A već je rastao i do 3800.
To je i masovna nezaposlenost. Ljudi će prosto početi da napuštaju Bugarsku (i odlaze u tu istu Nemačku, dalje potkopavajući njeno već potkopano tržište rada). Treba li to Bugarima?
Jednog lepog dana, Bugari će reći:
– Mi nismo ušli u EU da bismo podržavali sankcije koje nam nanose štetu i da bismo bankrotirali. Stoga izlazimo iz EU i vraćamo se normalnim trgovinskim odnosima sa Rusijom.
Mnoge evropske zemlje će slediti njihov primer. A onda će doći red i na Nemačku i Francusku, jer zašto biti u organizaciji, čiji smisao postoji samo kada je ujedinjeno mnogo zemalja (odnosno kada se ujedine mnoga tržišta).
A ako se EU smanji na 5-6 zemalja, onda njeno postojanje više nema smisla.
Treba razumeti da ideja o članstvu u EU „opstaje“ samo u Ukrajini. U samim evropskim zemljama već postoji biračko telo kome je takav „kolhoz“ već navrh glave.
Takvi ljudi postoje i u Nemačkoj, i u Holandiji. A kako životni standard bude padao, biće ih sve više i više. Plusevi koje je davalo ujedinjenje u EU anuliraju se minusima koji daju sankcije Rusiji.
Upravo zato, ako EU ne odustane od politike sankcija (što je malo verovatno, jer Amerikanci već veoma čvrsto drže evropske političare za odgovarajuće mesto), onda je sudbina EU rešena – ona će osiromašiti i raspasti se na odvojene zemlje, od kojih će svaka graditi odnose sa Rusijom samostalno, polazeći od sopstvenih interesa.
Tako će u novom svetu SAD (i njihovi pravi saveznici) dobiti evropski novac, tehnologiju, naučnike, a Rusija lojalnu, ali osiromašenu Evropu. Istina, ne znam da li će od takve Evropa biti koristi. Možda ćemo odatle uvoziti radne migrante?
(fakti.org)
