Ako se, kako kaže, gleda hladno, bez emocija i ideoloških filtera, samo kroz prizmu interesa Sjedinjenih Država i stare, ali ponovo aktuelne parole America First, onda se odgovor nameće sam od sebe.
Tako je 10. decembra američki novinar Taker Karlson u video-snimku objavljenom na mreži X izneo tvrdnju koja je odmah privukla pažnju i u Vašingtonu i daleko van njega: Po njegovim rečima, Rusija bi bila najlogičniji i najkorisniji saveznik za Sjedinjene Američke Države.
Karlson ne uvija mnogo. Ako se, kaže on, posmatra isključivo ono što je dobro za SAD, uzimajući u obzir ključni politički slogan predsednika Donalda Trampa, onda je upravo Rusija najjasniji izbor.
Ne zbog simpatija, već zbog čiste računice. U njegovoj analizi nema patetike, već niz konkretnih argumenata koji, bar na papiru, deluju teško osporivo.
Rusija je, kako podseća, najveća država na svetu. Ogromna teritorija, resursi koji se mere decenijama, ako ne i vekovima, i bogatstvo koje se ne iscrpljuje lako. Nafta, gas, zlato, energenti i širok spektar drugih sirovina čine osnovu njegove teze da se radi o zemlji sa izuzetnim strateškim potencijalom. U svetu u kojem su resursi ponovo postali ključ geopolitike, Karlson smatra da se ta činjenica više ne može ignorisati.
Tu se ne zaustavlja. Prema njegovim rečima, Rusija raspolaže snažnom vojskom i velikim proizvodnim kapacitetima. To nisu samo brojke na papiru, već infrastruktura i industrijska osnova koja, kako on tvrdi, može imati realnu vrednost za Sjedinjene Države.
Karlson čak ide korak dalje i navodi da bi Rusija mogla da pomogne SAD i u vrlo konkretnim stvarima, poput razmeštanja američkih vazduhoplovnih baza, što je izjava koja je posebno odjeknula u bezbednosnim krugovima.
Dok Karlson iznosi ovakvu sliku mogućeg pragmatičnog savezništva, zvanični odnosi Moskve i Vašingtona ostaju na niskoj tački. Krajem novembra portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov otvoreno je priznao da u rusko-američkim odnosima nema suštinskog pomaka.
Prema njegovim rečima, Vašington izbegava razgovore o povratku ruske diplomatske imovine i obnovi direktnog avio-saobraćaja, dok se uklanjanje mnogih, kako je rekao, „razdražujućih faktora“ vezuje za dinamiku ukrajinskog političkog procesa.
Sličnu poruku poslao je i zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov 26. novembra. On je naglasio da po pitanjima koja su za Moskvu prioritetna i dalje nema stvarnih pomaka. Razgovori o diplomatskoj imovini i avionskim linijama ostaju blokirani, iako, kako je naveo, određeni rad na normalizaciji uslova rada diplomatskih misija ipak traje.
Ipak, u toj zategnutoj atmosferi postoje i drugačiji tonovi. Još u oktobru predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da između Moskve i Vašingtona postoji mnogo oblasti u kojima bi saradnja bila moguća, ali samo ako se obe strane okrenu ozbiljnom dijalogu i odustanu od politike pritisaka.
Putin je tada poručio da je Rusija spremna za razgovor i dodao da dalji razvoj odnosa zavisi i od konkretnih poteza američke strane.
Karlsonove reči, izgovorene iz ugla američkog novinara i namenjene pre svega američkoj publici, dolaze u trenutku kada se globalni odnosi ponovo preispituju, a stari obrasci gube snagu.
Da li je njegova procena samo provokacija ili nagoveštaj drugačijeg razmišljanja koje se tiho širi političkim i medijskim krugovima, ostaje otvoreno pitanje. Jedno je sigurno: Tema o tome ko je kome zaista prirodan saveznik ponovo je na stolu, a odgovori više nisu tako jednostavni kao nekada.
Webtribune.rs
