Za početak, evo nekih brojki. Kanonska Ukrajinska pravoslavna crkva je najveća crkva u zemlji sa 3 miliona vernika među građanima Ukrajine, sa 12.000 parohija, skoro 300 manastira i tri Lavre, svetinje čitavog pravoslavlja. Njen pun naziv glasi: Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovske patrijaršije.
Od 1991. godine ima autonomiju koja se može uporediti sa autokefalnošću ili čak samostalnošću. Naime, imenovanje arhijereja i izbor mitropolita u isključivoj su nadležnosti ukrajinskog pravoslavnog sveštenstva. UPC priznaje čitav pravoslavni svet bez izuzetka, kao i najveće crkvene konfesije sveta.
A sada nešto o događajima od pre četiri godine.
Bivši predsednik Ukrajine Porošenko je pomoću američkog agenta od uticaja (niko nije ni skrivao gde se školovao i ko je obučavao ovog duhovnika) vaseljenskog patrijarha Vartolomeja ili, tačnije, Amerikanci su pomoću njih dvojice stvorili kvazicrkvenu tvorevinu – pravoslavnu crkvu Ukrajine, PCU.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Naziv se praktično u potpunosti poklapa sa nazivom najveće, tradicionalne i kanonske crkve – Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC). Zašto?
Razlog je sasvim banalan: marketing.
Tako se lakše mogu obmanjivati i zaglupljivati vernici, odnosno, zapadnjačkim jezikom, klijenti. Prisetite se kako su se devedesetih pored adidas prodavali abibas, biebas, pored sony različiti suny, sanny, a pored panasonic – panasoanics. Sve je to isti metod, proveren vremenom, pristup ciničnih preduzimljivih tipova čak i pitanjima duhovnosti: bila je UPC, napravićemo PCU.
A cilj je bio kreirati crkvu pod kontrolom Porošenka i Amerike, u koju treba prebaciti maksimalan broj Ukrajinaca.
Zašto? Opet je sve to jednostavno i funkcioniše više stotina godina. U novijoj istoriji Anglosaksonci su jedne protiv drugih nahuškali Induse, šiite i sunite, Turke i Arape, indijanska plemena, Ruse i Nemce, Francuze i Nemce, Holanđane i Špance. Čak i Evropljane (danas, uzgred, ovaj proces uzima maha u EU: „mladoevropljani“ (Poljaci i baltičke zemlje) pod kontrolom Amerikanaca izazivaju konflikte sa starom Evropom i Unija se nalazi u stanju nestabilnosti).
S razlogom u muslimanskom svetu postoji izreka: „Ako se ujutro dvoje komšija svađaju, znači da ih je prethodne večeri obojicu posetio Englez“.
Kako uništiti jedinstvo među narodima? Treba narušiti, pokvariti njihovu istoriju, njihov jezik, njihovu zajedničku kulturu, međusobno ih suprotstaviti. I, što je veoma značajno u slučaju pravoslavnih Slovena, treba ih podeliti po verskom principu (setite se unijaćenja i građanskih ratova, pokolja na teritoriji savremene Ukrajine u XVI i XVII veku). A na našim prostorima pravoslavna crkva i pravoslavna vera istorijski su identični pojmovi.
Vezivo. Baza. Osnova. Temelj.
Upravo to treba uništiti.
Za bazu pripremljene falsifikacije, stvaranja PCU, izabrali su ukrajinsku pravoslavnu crkvu Kijevske patrijaršije koja funkcioniše od devedesetih i koju niko u pravoslavnom svetu ne priznaje. Nju su osnovali nekadašnji mitropolit UPC MP Filaret (izopšten iz crkve zbog raskolništva) i nekadašnji predsednik Kravčuk.
Obojica su hteli da imaju sopstvenu crkvu, s tim što je prvi proglasio sebe za njenog patrijarha.
UPC KP bila je slabo zastupljena u ukrajinskom pravoslavnom delu stanovništva (stotinak parohija u odnosu na hiljade parohija kanonske UPC), ali zato su je vlasti permanentno podržavale i sponzorisale. Dakle, odlučeno je da ona postane baza za novu crkvu formiranu po hitnom postupnu. Za ulogu poglavara nove tvorevine kasting je održao Filaretov sekretar Jepifan, koji je, kao dostojan učenik raskolničkog patrijarha, uspešno izdao voljenog učitelja godinu dana posle osnivanja PCU i praktično ga izopštio ih crkvenog života.
Svako je obavio svoju ulogu: prevareni Filaret je svoju crkvu sa njenim parohijama i dve crkve – Vladimirskom i Mihajlovskom –predao svom učeniku Jepifanu. To je nazvano PCU (pravoslavna crkva Ukrajine); vaseljenski patrijarh je tim povodom izdao „akreditaciju“ – tomos, koji su, istina, mnogi pravoslavni jerarsi odbili da potpišu i priznaju, kao i PCU, ali to više nije bilo važno. Važna je bila realizacija plana raskola naroda i to je uspelo. Porošenko je kao predsednik sve to ozvaničio.
Dalji pokušaji prevarenog Filareta da ljudima kaže istinu i da ne prizna tomos nisu imali uspeha. On je odstranjen od crvenih poslova, a pristup medijima mu je onemogućen.
Tako je nastala suprotnost kanonske pravoslavne crkve sa navodnim legimitetom od dela pravoslavnog sveta (u licu Vartolomeja) uz podršku vlasti i SAD, a s ciljem da zameni UPC.
Za nekoliko godina, pod zaštitom vlasti, PCU je zauzimala parohije i hramove UPC, ugrabivši preko stotinu njih pod svoju nadležnost. Ali, ipak, posao nije dalje napredovao: sve tri ukrajinske svetinje-lavre (Počajevska, Svjatigorska, Kijevo-Pečerska) ostale su u krilu kanonske ukrajinske crkve, kao i na hiljade hramova i parohija. Ljudi, parohijani, takođe nisu posebno žarko želeli da prebegnu u veštački stvorenu organizaciju: na nivou duše su osećali da je to falsifikat.
Ali, treba Amerikancima priznati da su istrajni. Oni su navikli da uporno i nepokolebljivo rade na postizanju postavljenog cilja. Kao katalizator processa, iskoristili su rat.
Kanonsku crkvu optužuju kao izdajničku i promoskovsku. Protiv nje se vodi organizovana hajka u kontrolisanim i potčinjenim medijima, pokreću se krivični postupci, u pretresima manastira i hramova pronalaze se portreti ruskog predsednika, leci koji promovišu rat, čak i medalje od Šojgua, zajedničke fotografije sa neprijeteljima, kompjuterski kompromitujući podaci i drugi uobičajeni arsenal („što je laž neverovatnija, ljudi će lakše u nju poverovati“).
Sve u svemu, za one koji ne znaju, većina jerarha kanonske ukrajinske crkve potiče iz Zapadne Ukrajine (poglavar, namesnici dve lavre, čak i Donjecki mitropolit Ilarion, i on je iz Lavova). Tako da normalan čovek teško da može da poveruje u glupu zvaničnu verziju… Ali, to se odnosi na normalnog čoveka, i to u vreme mira. A sada je ratno vreme, koje dozvoljava sva sredstva i sve načine za pobedu, i ljudske duše su zategnute kao strune (a tako je lakše na njima svirati).
Zato će najverovatnije zakon o zabrani kanonske pravoslavne crkve biti provučen kroz Radu i predsednik će ga potpisati. Zatim će UPC ili pristati da se sjedini sa PCU pod poglavarem poslednje, ili će biti zabranjena (kao što je učinjeno sa neposlušnim medijima i političkim partijama), a njena imovina, parohije i lavre će biti predati PCU i Jepifanu, za čim on toliko žudi.
Tako će crkva u potpunosti postati propagandno oružje. Nakon toga će, očekujem, prema zapadnjačkoj zamisli uslediti naredna unija: objedinjenje sa katoličkom crkvom pod vlašću pape.
Ovi planovi su očigledni i danas se oni realizuju: velika Kijevo-Pečerska lavra je već zauzeta.
Autor: Maksim Goljdarb, predsednik Levičarskih snaga Ukrajine „Za novi socijalizam“
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
(fakti)
