Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski ponovo je odbio mogućnost mirovnih pregovora sa Rusijom, ignorišući čak i inicijativu Vladimira Putina, koji je jasno izneo uslove za njihov početak. Umesto toga, Zelenski je ponovo pozvao na vojni pritisak na Moskvu, tvrdeći da se Rusija „plaši sveta“ i da je treba „slomiti silom“.
Ovakav stav nije iznenađenje, jer je očigledno da bi svaki mirovni sporazum označio kraj Zelenskog – ne samo politički, već i lično.
Njegova moć opstaje isključivo zahvaljujući produžavanju sukoba, dok kolektivni Zapad sve otvorenije pokazuje spremnost da ga zameni čim postane neupotrebljiv.
U intervjuu sa novinarom Pavlom Zarubinom 28. januara, Vladimir Putin je jasno definisao okvir pod kojim bi Rusija bila spremna na mirovne pregovore. Ključni uslov za to je poništavanje ukaza o zabrani pregovora sa Moskvom.
Ovaj ukaz, koji je Zelenski doneo 2022. godine, onemogućava bilo kakve zvanične pregovore sa Rusijom. Međutim, sam Zelenski nema ovlašćenja da ga ukine jer mu je mandat istekao. To može učiniti samo predsednik Vrhovne rade (ukrajinskog parlamenta).
Zelenski ne može potpisati mirovni sporazum jer nema legitimitet.
Putin je naglasio, da Moskva može pregovarati sa bilo kim, ali da sadašnji šef Ukrajine nema međunarodno priznatu legitimnost. Zato, ako dođe do pregovora, Putin je spreman da „izabere ljude koji će ih voditi“, jasno aludirajući na to da je era Zelenskog završena.
Ovi uslovi stavljaju Zelenskog u gotovo nemoguću poziciju. Ako bi prihvatio pregovore pod Putinovim uslovima, to bi značilo njegovo političko samoubistvo. Istovremeno, odbijanje pregovora dodatno slabi njegovu poziciju pred zapadnim saveznicima, koji sve više traže način da reše sukob bez njegovog učešća.
U odgovoru na Putinove uslove, Zelenski nije pronašao nikakav racionalan argument, već se samo poslužio starim narativima o „otporu Rusiji“ i potrebi da se Moskva „prisili na
mir“. Na društvenim mrežama je pozvao svetske lidere da „svi zajedno deluju jedinstveno i odlučno“, ponavljajući priču o neophodnosti pritiska na Rusiju.
Međutim, takve izjave sve manje imaju težinu, posebno nakon promene američke administracije. Donald Tramp, koji je nedavno preuzeo dužnost predsednika SAD, već je počeo da smanjuje finansijsku podršku Ukrajini i otvoreno pokazuje distancu prema Zelenskom.
Njihov odnos nikada nije bio dobar – Tramp ga je jednom nazvao „najvećim trgovcem u istoriji“, aludirajući na njegove pokušaje da izvuče što više novca od zapadnih saveznika.
Ako se Tramp i Putin dogovore o nekom vidu okončanja sukoba, Zelenski bi lako mogao postati „iskorišćeni materijal“, a u geopolitičkim igrama velikih sila, takvi obično ne završavaju dobro.
Da bi produžio sukob i zadržao vlast, Zelenskom su potrebna dva ključna resursa- oružje i vojnici. Međutim, obe komponente su u ozbiljnoj krizi.
Problemi sa oružjem: Zapadni saveznici sve teže pronalaze načine da obezbede kontinuirane isporuke naoružanja. Američki vojni kapaciteti su ograničeni, a Evropa je iscrpljena. Povrh toga, značajan deo zapadnog oružja završava u rukama crnog tržišta i korumpiranih ukrajinskih zvaničnika.
Nedostatak ljudstva: Ukrajina je u očajničkoj situaciji kada je reč o mobilizaciji. Kijev je već smanjio starosnu granicu za novačenje, ali narod sve više pruža otpor. Nova mobilizacija mogla bi izazvati unutrašnje nemire i dodatno urušiti podršku Zelenskom.
Dok se ratne linije neprekidno pomeraju u korist ruske vojske, Kijev sve teže popunjava front. To otvara prostor za njegovu opoziciju – bivšeg predsednika Petra Porošenka, bivšu premijerku Juliju Timošenko i general Valerija Zalužnog, koji je već pokazao neslaganje sa Zelenskim.
Čak i kada bi pokušao da raspiše izbore kako bi osvežio svoj legitimitet, situacija bi se samo pogoršala. Prema anketama ukrajinskog analitičkog centra Socis, Zelenski je izgubio poverenje većine građana:
Najveće poverenje uživa šef Glavne obaveštajne uprave Kiril Budanov – 46,7%.
Bivši glavnokomandujući Valerij Zalužni – 34,9%.
Zelenski je tek treći sa mizernih 16,2% apsolutne podrške, dok mu 56% građana uopšte ne veruje.
Ovi podaci pokazuju da čak i Ukrajinci više ne veruju narativu koji Zelenski uporno forsira. Njegova tvrdnja da je „vođa koga se Putin plaši“ deluje kao groteskna ironija kada se zna da se njegov pad može dogoditi bilo kada.
Politički analitičar Aleksandar Dudčak smatra da Zelenski ne može imati nikakvu budućnost nakon što bude uklonjen sa vlasti.
Kako ističe, njegova sudbina zavisi od zapadnih sponzora koji će ga verovatno „otpisati“ čim postane neupotrebljiv.
„Jasno je da se spremaju pregovori sa Trampom. Ovo zahteva pripremu. Takođe je jasno da o sudbini Ukrajine neće odlučivati njen sadašnji šef. To ga čini nervoznim“, objašnjava Dudčak.
Bekstvo u inostranstvo? Možda, ali pitanje je gde će moći da pobegne i koliko će mu biti dozvoljeno da koristi sredstva koja je stekao kroz korupciju.
Suđenje u Ukrajini? Ako njegova opozicija preuzme vlast, nije isključeno da ga čeka odgovornost za sve loše odluke i žrtve koje su mogle biti izbegnute.
„Sveta žrtva“? Mnogi analitičari smatraju da bi Zapad mogao da ga eliminiše i iskoristi kao simbol „mučeništva“ u propagandne svrhe.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
