U Kanadi se ovih dana ponovo otvara pitanje koje se periodično vraća, ali retko ovako direktno izlazi na institucionalnu scenu. Provincija Alberta, poznata po snažnom identitetu i stalnom zatezanju odnosa sa federalnim centrom, zakoračila je korak dalje ka ideji razdvajanja.
Nije reč o simboličnom gestu ili političkoj provokaciji za naslovne strane, već o formalnom potezu koji sada ima i zakonsko zaleđe.
Naime, zakonodavna skupština Alberte dala je zeleno svetlo peticiji koja omogućava pokretanje procesa prikupljanja potpisa za referendum o izlasku provincije iz sastava Kanade.
Vest je potvrdio i kanadski javni servis CBC, uz napomenu da je ceo postupak prošao kroz propisane filtere. Izborna komisija Alberte je, bez dodatnih uslova, potvrdila da dokument ispunjava sve zakonske kriterijume, čime je peticija dobila pun legitimitet za dalju upotrebu u kampanji za referendum.
Sada je, kako stvari stoje, sve prebačeno na teren organizatora. Grupa Alberta Prosperity Project, koja stoji iza ove inicijative, mora da ispuni još nekoliko tehničkih obaveza.
Prva među njima je imenovanje finansijskog direktora. Tek nakon toga počinje da teče rok – četiri meseca – tokom kojih moraju da prikupe skoro 178.000 potpisa. Ako ta brojka bude dostignuta, pitanje referenduma više neće biti teorija, već tema koja će se ozbiljno razmatrati na političkom nivou.
Zanimljivo je, i nije bez simbolike, da ovo nije jedina peticija koju je zakonodavna skupština Alberte nedavno odobrila. Ranije je isti parlament dao saglasnost i inicijativi organizacije Alberta Forever Canada, koja se, sasvim suprotno, zalaže za ostanak provincije u sastavu Kanade. Time su vlasti, svesno ili ne, otvorile prostor za obe strane priče, priznajući da u Alberti postoji duboka i realna podela oko pitanja budućnosti.
Ako do referenduma zaista dođe, on neće biti održan bilo kada. Zakonom je predviđeno da se izjasnjavanje mora organizovati najkasnije do 18. oktobra 2027. godine. Tajming nije slučajan – taj datum se poklapa sa redovnim opštim izborima u provinciji. Građani bi, dakle, u istom danu birali poslanike i odgovarali na pitanje koje ide mnogo dalje od jednog mandata ili političke garniture.
Cela priča dobija dodatni sloj kada se u nju uključi i međunarodni kontekst. Ranije je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio da bi Kanada mogla da postane 51. savezna država SAD.
Prema njegovim rečima, takav scenario bi pomogao Amerikancima da uštede novac. Tramp smatra da Sjedinjene Države trenutno troše ogromne sume na subvencije Kanadi, što, iz njegove perspektive, nema dugoročno opravdanje.
Za sada je jasno samo jedno: Alberta više ne govori u fusnotama. Institucije su otvorile vrata, procedure su aktivirane, a vreme je počelo da se meri u potpisima i rokovima.
Da li će sve ostati na političkom pritisku ili će se završiti glasačkim listićima, zavisi od mnogo faktora – i unutar provincije i daleko izvan nje. U takvim situacijama, istorija obično pokaže da ništa nije ni brzo ni jednostavno, čak i kada deluje da je pravac već zacrtan.
